Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Ponegde se kaže i Obretanje, jer se ovog dana obrće zima u leto. Zato se priča da kad se sretnu zima i leto na Sretenje, onda zima kaže letu: "Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene", a leto odgovara: "Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi."
Iz ovih pričanja očigledna je stara narodna podela godine na zimu i leto.
Veruje se da na ovaj dan mečka izlazi iz svog skloništa i pogleda da li ima senku. Ako je ima, onda se okrene i vraća u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, onda se odgega u šumu u potrazi za hranom.
Vrapci do Sretenja biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa mladenci izbegavaju da venčavanju na Sretenje.
Devojke dobro gledaju koga će prvo ujutru sresti, jer se veruje da će i budući mladoženja ličiti na mušku osobu koju su tog jutra srele. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša - zime više neće biti, a ako sija sunce - biće još hladnog vremena.
Postoji običaj da se na Sretenje pale sveće kao simbol svetlosti i zaštite doma od negativnosti. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju. Te sveće se čuvaju u kući i pale u slučaju neke nevolje. Pale se ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
Na Kandeloru se osveštavaju sveće, koje se čuvaju u jastuku i pale samo u slučajevima krajnje nevolje, ako se razboli ukućanin ili domaća životinja, i veruje se da njen plamen i dim momentalno leče.
U Austriji ovog dana u kućama gori niz sveća, da bi po verovanju osvetlili put pokojnicima. U Nemačkoj na Sretenje kažu da će uskoro biti kraj zime i seljani se uveliko pripremaju za poljske radove.
U pokrajini Hasen je bilo u običaju da se ovog dana jedu gusta pšenična kaša i pržena kobasica, da bi lan izrastao gust i dug. U Španiji je Sretenje - Candelaria, isključivo crkveni praznik.
