Božićna česnica se sprema na Badnje jutro ili Badnje veče i obično se koristi belo brašno, soda bikarbona, malo soli i osveštana voda.
Pored ovih sastojaka u česnicu se obavezno stavljaju i određeni predmeti za koje se veruju da donose novac i sreću u kuću:
Najveći broj ljudi će neizostavno u hleb staviti novčić, jer se veruje da donosi novac i sreću, kao i parče badnjaka, koji onome ko odlomi parče sa njim donosi plodnost i dobro zdravlje, a iz istog razloga stavlja se i dren.
U nekim krajevima, u česnicu se stavlja kukuruz (zbog svinja), pasulj (zbog ovaca) i ovas (zbog konja). Oni koji drže kokoške i drugu živinu, u svoju česnicu stavljaju zrna pšenice.
Božićna česnica se jede uz doručak na Božić, kada se svi ukućani okupe oko svečane trpeze.
Prvo je ukućani okreću među sobom tri puta, a zatim se česnica lomi i jede pre ostale hrane.
Ko pronađe novčić i badnjak, treba da ga čuva na posebnom mestu, dok se pšenica, ovas, pasulj i kukuruz daju životinjama zbog kojih su i stavljeni u božićni hleb. U nekim krajevima veruje se da ako se prilkom pečenja česnice testo podigne iznad, na primer, kukuruza, te godine će on odlično roditi.
U pojedinim krajevima u Srbiji se od badnjaka prave oblici knjige i jarma koji se takođe stavljaju u česnicu. Onaj ko u česnici nađe knjigu - veruje se da će dobro služiti pamet, a onaj koji izvuče jaram - zna se - biće taj koji će najviše "povući" tokom godine.
