Pop pevačica, koja je na estradnoj sceni prisutna od 2003. godine, kada je izdala svoj prvi album i izdvojila se svojim numerama, stavom i temperamentom, ne stidi se svojih početaka koji su vezani za narodni i folk melos, a kako sama kaže, strpljivo je gradila svoj put, tako da je danas ponosna na to što je uradila na poslovnom planu. U susret svom 39. rođendanu, za magazine Story govori o prijateljima, osećanjima i ljubavima.
Atraktivna umetnica iz veze sa biznismenom Aleksandrom Zeremskim ima ćerkicu Ninu koja je istinski upotpunila njen život, a kada se osvrne unazad kaže da je zadovoljna žena. Na pitanje da li je vredno žrtvovati prijatelje zarad ljubavi, tačnije muškaraca, ona kaže:
“Nisam bila u takvoj situaciji. Svoje najbolje drugarice smatram maltene članovima porodice i nikada ne bih mogla ni da pomislim na tako nešto, a kamoli da to i uradim. Njih je svega nekoliko i izuzetno su mi važne. S druge strane, imam mnogo poznanica. Većina njih nikada nije kročila u moj dom, ne poznaje moju porodicu i ne zna ništa suštinsko o mom životu. Tu pravim ogromnu razliku - između pravih prijatelja i poznanika. Rušenje bilo čije veze, generalno, jeste zidanje na lošim temeljima. Smatram krajnje lošim i pogrešnim žrtvovanje pravog prijateljstva zarad muškarca. Oni su promenljiva kategorija.”
Zbog nekih ljubavi se odrekla vremena i zato se kaje, a šta mora da poseduje neko ko zaslužuje njen osmeh mora da ima sledeće kvalitete:
“Na odmoru sam upoznala momka iz Azerbejdžana koji je, iako ne zna nijedan ton na klaviru, uzimao časove na Konzervatorijumu i naučio da odsvira omiljenu kompoziciju svoje tadašnje devojke kao poklon za njen rođendan. To je ljubav. Ja sam na koncertima doživela ovacije publike. I to je ljubav. Ljubav je i kada mi roditelji dođu na nekoliko dana nenajavljeni i, naravno, kada me moja ćerkica posle dolaska sa turneje dočeka i kaže: Mama, vratila si se. Pa ja te obožavam. A što se tiče ljubavi između muškarca i žene, ona mora da bude topla, neopterećujuća i neuslovljavajuća. Muškarac mora čvrsto da stoji na zemlji i zna šta hoće. Mora da postoji poštovanje, ukazivanje pažnje... Volim pažljive muškarce, ne one koji to rade jer znaju da bi tako trebalo, već one koji to rade jer tako osećaju. Kada se muškarac postavi na taj način, žena refleksno pruža isto i onda oboje imaju osmeh na licu.”
Aleksandra ume da gubi, ali kako sama kaže sa godinama je naučila da svaki poraz doživi kao neku vrstu škole. Zanimljiv odgovor je dala na podjednako zanimljivo pitanje kada se oseća kao na brodu budala:
“Vrlo često. Sve vreme osećam da ne pripadam ovom svetu i ovim trendovima. Razmišljam da li bi trebalo i da li je normalno da usvojim ono što bezrezervno prihvata većina. Vrlo često gasim TV, ne čitam novine ili preskačem vesti. Prevelika doza besmisla can kill you.”
Iako nije u vezi sa ocem svoje ćerke tvrdi da su dobri donosi neophodni: “Smatram da je za razvoj i zdravlje svakog deteta, a posebno devojčica, izuzetno važan kontakt sa oba roditelja. U tom smislu održavamo korektne odnose jer je u interesu deteta da ima kontakt sa ocem”.
Iako se kao ličnost ne menja uporedo sa odrastanjem ćerke, kaže “Ja se svesno menjam jer uviđam neke svoje nedostatke i mane koje pokušavam da ispravim jer pametan čovek mora da radi na sebi. Naprosto, čovek bi trebalo da promeni neke stvari koje su loše po njega.”
Mišljenje i temperament ne prilagođava opšteprihvaćenom šablonu. Na pitanje kada ju je ta osobina najviše koštala, a u čemu se najviše isplatila, pop zvezda kaže:
“Iskreno, ne vidim zašto bih to radila. Previše je licemerja oko nas. Nažalost, živimo u zemlji u kojoj se svaka različitost osuđuje, a želja nekolicine za odstupanjem od vodeće struje mediokriteta, kažnjava se od strane društva. Da sam se prilagođavala trendovima i podilazila ukusima mase, verovatno ne bih ni uradila svoj prvi album koji je u to vreme bio potpuno drugačiji od svega što se tada slušalo. Imam mišljenje i svoj stav. To ne bi trebalo da bude problem, zar ne?”
Često se susreće sa predrasudama, na koje odgovara:
“S obzirom na to da te priče o meni uglavnom potiču od ljudi koji me nikada nisu ni sreli ni upoznali, kao i onih koje svesno ne želim da pustim u svoj život i svet, prestala sam da razmišljam o tome. Oni koji me poznaju i osobe koje želim u svojoj blizini, o meni imaju potpuno suprotno mišljenje. Zato i postoje javna i privatna persona, ali ljudi često imaju problem da shvate kako na našoj estradnoj sceni one mogu da budu, i u većini slučajeva jesu, potpuno različite.”
Danas popularna tema o razlici u godinama među patnerima joj nije toliko čudna jer: “Decenijama susrećemo muškarce koji su u vezi sa devojkama mlađim i po 20-30 godina od sebe, pa ne vidim ništa sporno u tome što sada i žene počinju da traže mlađe partnere. Generalno, razlika u godinama nije važna ukoliko su ljudi na istoj talasnoj dužini i ako imaju snove koje zajedno mogu da prate. Ipak, mislim da vrlo mali broj takvih veza može da opstane zbog toliko mnogo razlika na toliko mnogo nivoa.”
