- Istraživanja pokazuju da psi svojim izuzetno razvijenim njuhom mogu da prepoznaju hemijske promene povezane sa stresom i anksioznošću kod ljudi.
- Naučnici su utvrdili da miris ljudskog stresa može uticati i na ponašanje pasa, zbog čega ljubimci mogu postati oprezniji čak i kada ne vide lice niti čuju glas osobe.
Psi mogu da otkriju znakove psihološkog stresa u ljudskom dahu i znoju. Ne moraju čak ni da vide lice osobe ili čuju njen glas – njihov njuh je dovoljan.
Do ovog zaključka došli su naučnici sa Univerziteta Kvin u Belfastu, prema izveštaju Spacedaily-ja. U eksperimentu je učestvovalo 36 ljudi i četiri specijalno obučena psa. Uzorci daha i znoja prikupljeni su od dobrovoljaca dok su bili u stanju mirovanja, a zatim odmah nakon stresnog zadatka: od učesnika je zatraženo da brzo rešavaju aritmetičke probleme.
Istraživači su takođe proverili fiziološke pokazatelje i samoprocene učesnika kako bi se uverili da je do stresne reakcije zaista došlo. Psi su zatim zamoljeni da između uzoraka jedne osobe izaberu onaj koji je prikupljen nakon izlaganja stresu.
Rezultat je bio znatno bolji od slučajnog pogađanja: životinje su tačno identifikovale stresni uzorak u 93,75 odsto slučajeva, tokom ukupno 720 pokušaja. Studija je sprovedena pod dvostruko slepim uslovima, tako da ni naučnici ni osobe koje su testirale pse nisu znale koji uzorak potiče iz stresnog stanja.
Pseći nos može da otkrije promene u ljudskom telu
Još jedna studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Dalhauzi, dala je slične rezultate. Dva specijalno obučena psa analizirala su uzorke daha ljudi sa traumatskim iskustvima.
Učesnici su prvo bili u mirnom stanju, a zatim su bili izloženi pojedinačnim podsetnicima na traumu koju su doživeli. U eksperimentu direktnog poređenja uzoraka, psi su pokazali približno 90 odsto tačnosti. Kada su uzorci predstavljani pojedinačno, učinak je pao na 74 odsto kod jednog psa i 81 odsto kod drugog.
Zanimljivo je da su psi izgleda reagovali na različite hemijske signale. Tačnost prvog psa bila je povezana sa nivoom anksioznosti kod ljudi, dok je učinak drugog psa više korelirao sa osećajem stida.
Miris stresa utiče na više od samog ponašanja pasa
Naučnici sa Univerziteta u Bristolu odlučili su da ispitaju da li miris ljudskog stresa može da promeni ponašanje životinja. U studiji je učestvovalo 18 pasa.
Životinjama su ponuđene činije sa hranom koje su se nalazile između mesta na kojem je hrana uvek bila prisutna i mesta na kojem je nikada nije bilo. Kada bi psi osetili miris osobe pod stresom, ređe su prilazili dvosmislenoj činiji koja se nalazila bliže "negativnoj" lokaciji.
Dakle, miris ljudskog stresa mogao bi da navede pse da se ponašaju opreznije – čak i kada osoba, njen glas ili izraz lica nisu bili prisutni.
Psi miris povezuju sa drugim signalima
Studija naučnika sa Univerziteta Kornel takođe je otkrila neobičnu karakteristiku psećeg mozga. Nakon magnetne rezonance 23 psa, istraživači su pronašli veze između olfaktornog sistema i delova mozga odgovornih za vid. Prema rečima istraživača, takva povezanost ranije nije bila opisana kod drugih vrsta.
To bi moglo da znači da psi ne doživljavaju miris izolovano, već informacije koje dobijaju njuhom kombinuju sa drugim informacijama iz svog okruženja.
Istraživanja, međutim, pokazuju da psi zaista mogu da osete da je osoba pod stresom čak i pre nego što ona progovori ili spolja pokaže emocije.
Drugim rečima, ako primetite da se vaš ljubimac ponaša drugačije tokom posebno napornog dana, to možda nije slučajnost. Moguće je da on zaista registruje promene koje se događaju u vašem telu – zahvaljujući svom izuzetno razvijenom njuhu.
