Apsurdno, najviše su ga volele žene. Možda upravo zbog njegovog ogoljenog pogleda na život, seks, poroke, umetnost. Nimalo romantičan, ali izuzetno realan. Često brutalan, a opet tako istinit. Dela su mu proživljena, zasnovana na autobiografskim činjenicama. Henri Kinanski, glavni lik u četiri najpoznatija dela Bukovskog, bio je u stvari njegov alter ego. Henrijev život čine kocka, alkohol, žene i pisanje, što je poprilično verna verzija života koji je živeo sam Bukovski.
Najplodniji period bile su mu sedamdesete godine 20. veka, kada piše tri najpoznatija dela: Post Office, Faktotum i Žene. Oštrim jezikom, punim cinizma i sarkastičnog humora, buntovničkog stava prema establišmentu, postaje najupečatljiviji predstavnik bitničke generacije.
Iako je nastao čitavih 11 godina nakon knjige koja nas je upoznala sa Henrijem Kinanskim, Bludni sin zapravo započinje sagu o Bukovskom alter egu, baveći se periodom njegovih tinejdžerskih dana proživljenih u Los Anđelesu. Drsko, bezobrazno, vulgarno i iskreno Bukovski je opisao svoja sećanja na period dečaštva, upoznajući nas sa svojom porodicom, problemima u školovanju i aknama, koje će obeležiti kako njegov fizički izgled, tako i čitav razvitak Henrijeve, odnosno Čarlsove ličnosti. Post Office, izdat 1972. godine, nastavlja tamo gde je Bludni sin stao. Bukovski u ovom naslovu opisuje svojih 12 godina rada u poštanskoj službi, burnu vezu sa 11 godina starijom alkoholičarkom Džejn Beker (u knjizi Beti), kao i kratak brak s Barbarom Fraj (Džojsi), koji će se završiti gadnim razvodom.Dalju sudbinu kontroverznog Henrija Kinanskog, pratimo korz dela Faktotum i Žene, u kojima nastavlja da sebi svojstvenom stilu, opisuje svoj, odnosno život svog glavnog junaka, deleći sa čitaocem najintimnije momente života, seksa, odnosa sa ženama i prijateljima.
Ponovićemo, Bukovski vam može postati najomiljeniji ili najomraženiji pisac. Ili ćete se vraćati njegovim rečima, ili ćete ih prepričavati kao najogavnije koje ste pročitali. U svakom slučaju, Bukovskog nećete lako zaboraviti.
