Pesnik Branko Miljković rođen je u Nišu pre 80 godina, 29. januara 1934. Nošena žarom unutrašnje vatre Miljkovićeva poezija je zaokupljena fenomenom smrti i nestajanja.
Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu "Zapisi", kao osamnaestogodišnjak. Izdao je nekoliko zbirki pesama, prvu "Uzalud je budim", 1957. godine. Sledile su zbirke poezije "Smrću protiv smrti", "Poreklo nade". Zbirku "Vatra i ništa" objavio je 1960. i za nju je dobio Oktobarsku nagradu Beograda. Ubrzo se preselio u Zagreb gde mu je objavljena knjiga "Krv koja svetli", 1961. godine. Objavio je i brojne eseje i kritike, a prevodio je ruske i francuske pesnike.
Posle završetka niške gimnazije "Stevan Sremac", Miljković je diplomirao filozofiju u Beogradu, 1957. godine.
Grad Niš u saradnji sa Ministarstvom kulture Srbije dodeljuje pesničku nagradu "Branko Miljković", ove godine biće dodeljena 42. put, a ona je dosad pripala Vasku Popi, Milutinu Petroviću, Oskaru Daviču, Branislavu Petroviću, Stevanu Raičkoviću, Miodragu Pavloviću, Ljubomiru Simoviću, Borislavu Radoviću, Ivanu V. Laliću.
Miljković je izvršio samoubistvo u 27. godini noću 11/12. februara 1961. u zagrebačkom parku Ksaver, tako je glasila službena verzija, iako i danas ima sumnji da je ubijen.
