U turističkoj organizaciji Srbije kažu da je sve spremno za početak nove letnje sezone. Ukoliko se odlučite da odmor provedete u nekom od domaćih turističkih centara, očekuju vas povoljne cene smeštaja, kvalitetna usluga i bogat izletnički program.
Sokobanja
Banjsko kulturno leto od maja do septembra obiluje događajima: berba lekovitog bilja na Rrtnju, etno-manifestacija „Zlatne ruke" sa izložbom tradicionalnih jela, suvenira i rukotvorina ovog kraja. Najavljen je i međunarodni festival Prva harmonika, festival cveća, skup bajkera, kao i sportski festival Avgust u avgustu sa takmičenjima u basketu, fudbalu, tenisu a takođe i pozorišne predstave i književne večeri.
Sokobanju čine i njena poznata izletišta: kanjon reke Moravice, Pećina, Lepterija, Hajduk Veljkova pećina, vidikovac Popovica, Borići, Vrelo, Izvor, Moravice, Sesalačka pećina s jezercetom, banja Jošanica s lekovitim izvorima i crkvom iz 14. veka. Tu su i lepote planine Ozren sa izletištima, izvorišta planinske vode ali i uređenim turističkim sadržajima, kao što su sportski tereni, jezero s pastrmkom, vodopad Ripaljka visok 11 metara i mnogi drugi.
Rafting Limom
Ovo je program namenjen ljubiteljima avantura koji žele da osete uzbudljive tokove reke Lim i upoznaju prelepi ambijent spomenika prirode Splavovi Sopotnice. Splavarenjem najatraktivnijom deonicom na Limu (Kamenička klisura) možete doživeti novo iskustvo, spuštajući se niz nemirne vode Lima, prepune uzbudljivih brzaka, koji se smenjuju s mirnim vodama idealnim za odmor i kupanje.
Kamena gora
Kamena gora smeštena je na dvadesetom kilometru od Prijepolja, na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.200 metara. U pitanju je prirodni rezervat koji će vam pružiti pravi užitak u obilascima lokaliteta; etno-zaseoka Guvništa, Kovčeg stene, Trojana, Crnog vrha. Pored lepote prirode, ovaj lokalitet čini specifičnim i narodno graditeljstvo. U gotovo svakom zaseoku sačuvani su stari drveni objekti a putovanje ovim krajem možete nastaviti i pešačkom turom do obližnjih sela Jabuke i Babina.
Rogljevačke pivnice
Bez obzira na to da li ćete reći Rogljevačke ili Rogljevske, pivnice ili pimnice, dileme nema, reč je o selu u Negotinskoj Krajini.
Negotinska Krajina je ravnica u istočnoj Srbiji okružena planinama Miroč, Crni Vrh i Deli Jovan, s jedne, i rekama Dunav i Timok, s druge strane. Ima klimu kao stvorenu za gajenje vinove loze i grožđa punog šećera, ali i dovoljne kiselosti da vino bude vrlo kvalitetno. Gotovo na samom ulazu u Rogljevačke pivnice, nalazi se bunar i saborište, mesto gde su se meštani okupljali za slavu sela, gde su putnici mogli da zastanu i predahnu. O tome svedoče i reči uklesane u mermeru: Putniče, u ovim žarkim danima, odmori se u hladovini, ma koje vere bio.
Belocrkvanska jezera
Belocrkvanska jezera nalaze se nedaleko od istoimene lepe varoši na krajnjem jugu Banata, od Beograda udaljene 96 kilometara, na samoj granici s Rumunijom. Belocrkvanska jezera čini šest jezera - Glavno, Novo, Šaransko, Malo, Vračevgajsko i Šljunkara. Peskovite i šljunkovite obale i prozirna boja vode čine ova jezera pogodnim za kupanje, rekreaciju i izlete. Najveće od Belocrkvanskih jezera je Glavno (Gradsko) jezero, koje ima vaterpolo igralište, skakaonice, tuševe a jedan manji deo obale je pretvoren u plažu. Ostala jezera su tako|e uređena i pružaju mogućnosti za različite vidove odmora. Pored uređenih delova obale, posetiocima su na raspolaganju i male uvale s potpuno prirodnim ambijentom za kupanje. Šaransko jezero je jedino neurbanizovano, to je potpuno prirodan ambijen, bogat ribom (amur, smuđ, šaran, som) i pogodan za organizovanje ribolova.
Seoski turizam
Na stotine gostiju iz Srbije, a sve više i iz inostranstva, hvale ponudu domaćina u Sečoj Reci, Skakavcima, Mionici, Vardi, koji ih dočekuju kao svoje najrođenije. Tu se još zadržao lep običaj da se gosti za dobrodošlicu posluže hladnom izvorskom vodom, domaćim slatkom, a na odlasku ponesu teglu slatka, malo kajmaka, sira. Sve specijaliteti srpske kuhinje po kojoj nas stranci spominju i pamte. U opštini Kosjerić ima dvadesetak kategorisanih domaćinstava sa stotinak ležaja. U lokalnoj turističkoj organizaciji kažu da je glavno obeležje ovog kraja etno-ekološka kombinacija. Pored lepe prirode koja daje šansu za razvoj sportsko-rekreativnog turizma, pa i velnesa kao filozofije življenja, negovanje običaja i povratak tradiciji, očuvanje zdrave životne sredine, hrane - to će uvek biti glavno obeležje kosjeričkog kraja.
