Postoje putovanja koja dugo planiraš – i ona koja se dese gotovo slučajno, a pamte se zauvek. Tako je i Olivera, jednim spontanim klikom pre dva meseca kupila avionsku kartu za svega oko 7.300 dinara, spakovala ranac i krenula put sunca. Bez velikih očekivanja, ali sa ogromnom željom da pobegne iz svakodnevice.
Sletela je u Alikante, grad koji se nežno naslanja na obale Sredozemnog mora. Već na prvi pogled bilo je jasno zašto se ljudi iznova vraćaju ovde – svetlost, palme, more i ona neopisiva lakoća života koja te uspori i natera da dišeš punim plućima.
"Tamo su svi na plaži. Stave neki peškirić, legnu, čitaju knjige, sunčaju se, oni najhrabriji se kupaju dok je napolju 20 stepeni. Opuštena atmosfera je ono što te najviše ponese. Da, verovatno i oni imaju probleme, ali se na tim ljudima problemi uopšte ne vide. Izgledaju kao da nisu opterećeni svakodnevicom," kaže Olivera koja je sa drugaricama odlučila da prolećni odmor iskoriti i poseti Španiju.
Smeštaj su pronašle lako i povoljno preko Bukinga, što je dodatno potvrdilo da ovakvo putovanje ne mora da bude luksuzno da bi bilo savršeno.
"Hranu za doručak smo nabavile u lokalnom supermarketu i cene su slične našim. A za ručak smo odlučile da jedemo u taverni. To je bilo neverovatno otkrovenje, jer smo dobile dnevni meni za 17 evra u kojem je bilo sve i svašta. Bukvalno ne možeš da pojedeš to što dobiješ," oduševljeno priča Olivera koja je u Španiji uživala u morskim plodovima.
Dani su prolazili u šetnjama starim ulicama, smehu, ispijanju kafe na suncu i upoznavanju ljudi iz raznih krajeva sveta.
Alicante ima bogatu istoriju – osnovali su ga Grci još 324. godine pre nove ere kao Akra Leuke, kasnije su ga Rimljani nazvali Lucentum, a vekovima su njime vladali i Mavari, ostavljajući tragove koje i danas možeš da osetiš u arhitekturi i atmosferi grada. Iznad svega dominira tvrđava Castillo de Santa Bárbara, sa koje puca pogled na beskrajno plavetnilo.
Najlepši deo priče?
Dokaz je da život ne mora da bude skup da bi bio srećan i sadržajan. Dnevni meni u restoranima kreće se od oko 15,5 do 19 evra – dovoljno da se uživa u lokalnim specijalitetima, čaši vina i dugim razgovorima bez gledanja na sat. Grad koji živi od turizma, vina, maslinovog ulja i sunca, otvoren je za sve koji žele da ga dožive iskreno.
Olivera se vratila sa punim srcem i još punijim uspomenama. Jer ponekad je potrebno tako malo – jedna jeftina karta, ranac na leđima i odluka da kažeš „da“ avanturi.
