Setrak Tokacijan, zlatar i predsednik udruženja trgovaca sa Trga svetog Marka u Venecija, otvoreno je progovorio o problemu koji, kako tvrdi, godinama tiho raste – masovnom turizmu koji više ne donosi korist gradu.
U razgovoru za Corriere del Veneto, opisao je svakodnevnu sliku koja se ponavlja iz dana u dan: nepregledne kolone ljudi koje preplavljuju uske ulice, ali bez ikakve stvarne interakcije sa gradom.
"Svakog dana gledam reke turista kako dolaze, ali bez cilja. Kreću se od tačke do tačke, prate vodiče, ulaze u gondole, koriste vodene taksije, fotografišu se - ali gotovo niko ne ulazi u radnje", kaže Tokacijan.
Za njega, problem nije samo u broju posetilaca, već u njihovom ponašanju i načinu na koji doživljavaju grad – kao prolaznu kulisu, a ne kao mesto koje ima svoju vrednost i tradiciju.
Turizam bez potrošnje – udar na lokalnu privredu
Prema njegovim rečima, posledice takvog turizma već su ozbiljno vidljive. Čak je i luksuzni sektor, koji je decenijama bio zaštitni znak Venecije, počeo da trpi.
„Nekada ste na svakom koraku viđali ljude sa kesama poznatih brendova. Danas toga gotovo da nema“, objašnjava. „Grad je pun, ali prodaja opada.“
Kriza, kako navodi, ne pogađa samo trgovce. Hotelijeri beleže manji broj noćenja, a vlasnici restorana primećuju drastične promene u navikama gostiju.
„Video sam porodice koje dele jedan tanjir testenine ili naruče samo jedno piće. Ljudi stoje u redovima kod javnih česama da natoče vodu, umesto da kupe flaširanu. To je slika koja ranije nije bila uobičajena za Veneciju.“
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da veliki broj turista dolazi organizovano – autobusima iz okolnih kampova, provodi nekoliko sati u gradu i potom odlazi, bez značajnijeg doprinosa lokalnoj ekonomiji.
„Dolaze u zoru, obilaze najpoznatije tačke i već popodne odlaze. Često ni ne znaju gde su zapravo bili“, dodaje Tokacijan.
Italija kao „žrtva sopstvene popularnosti“
Iako govori iz perspektive Venecije, Tokacijan ističe da ovaj problem nije izolovan slučaj. Prema informacijama koje dobija od poslovnih partnera, slična situacija zabeležena je i u drugim velikim gradovima poput Milano, ali i širom zemlje.
Masovni turizam, koji je nekada bio pokretač razvoja, sada, kako tvrdi, počinje da ugrožava same temelje lokalnih zajednica.
Poseban problem vidi u neregulisanim aktivnostima na ulicama.
„Dok legalne radnje jedva opstaju, ilegalni prodavci zarađuju stotine evra dnevno – bez poreza, bez kontrole, pred našim očima“, kaže.
Turisti, dodaje, često troše novac na sitnice poput hrane za golubove ili ruža za fotografisanje, dok istovremeno izbegavaju ulazak u prodavnice.
„To je paradoks – grad je pun, ali privreda trpi.“
Zbog svega toga, Tokacijan predlaže konkretne mere: ograničavanje dolaska turističkih autobusa i uvođenje dnevne takse za posetioce, koja bi mogla dostići i 100 evra.
„Moramo da vratimo ravnotežu. Venecija ne sme da bude samo kulisa za fotografije – ona mora da ostane grad u kojem se živi i posluje“, zaključuje on, upozoravajući da bi, u suprotnom, posledice mogle biti dugoročne i teško popravljive.
Stil / Nova.rs
