Putnik i Jutjub kreator sadržaja Gabrijel Moris putuje svetom više od tri decenije. Obišao je šest kontinenata i tačno 100 zemalja, ali kaže da postoji jedno mesto koje ga je potpuno razočaralo i u koje nikada više ne želi da kroči.
Sa više od 613.000 pratilaca na Jutjubu, Gabrijelovi snimci o putovanjima privlače veliku pažnju. Njegova iskustva, saveti i iskreni utisci često izazivaju burne reakcije među ljubiteljima putovanja.
U svom videu pod nazivom „Bio sam u 100 zemalja — koje mesto je najgore?“, otkrio je da je Persijski zaliv deo sveta koji ga je najmanje impresionirao.
„Persijski zaliv mi deluje kao mesto bez duše“
„Video sam dobar deo sveta i u mnoge zemlje sam se vraćao više puta. Ali ako moram da izdvojim jedno mesto koje mi se nije dopalo — to je Persijski zaliv“, rekao je Gabrijel.
Iako Iran, koji zaliv naziva Persijskim, nije posetio i smatra da ta zemlja „izgleda neverovatno“, većina zemalja koje leže duž zaliva, prema njegovom mišljenju, nema mnogo toga lepog da ponudi.
„Sve izgleda isto — ogromni soliteri i prazne ulice“
Tokom svojih putovanja, Gabrijel je obišao Saudijsku Arabiju, Kuvajt, Bahrein, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, uključujući Dubai i Abu Dabi. Ipak, nijedno od tih mesta nije ostavilo poseban utisak.
„Gradovi su ogromni, ali bezlični. Ulice su prazne, osim automobila. Nema živih pijaca, uličnih umetnika, lokalne energije. Sve deluje sterilno i beživotno“, kaže on.
Dodaje da su avenije široke i teške za pešake, a osim kupovine u tržnim centrima ili odlaska u restoran — nema mnogo toga da se radi. Alkohol je u većini zemalja zabranjen, što dodatno smanjuje osećaj slobode za turiste.
„Mogli biste me spustiti bilo gde — i ne bih znao gde sam“
Nazivajući gradove duž Persijskog zaliva „mestima bez duše“, Gabrijel ističe da su svi izgrađeni na sličan način, pa bi se teško moglo prepoznati u kojem se gradu nalazi ako se ne vidi prepoznatljiv simbol, poput Burdž Kalife u Dubaiju.
„Svi ti gradovi su čisti i sigurni, ali za mene, kao putnika, nemaju ono nešto — nema spontanosti, nema identiteta“, objašnjava.
„Lokalne kulture gotovo da nema — sve je razvodnjeno“
Još jedan razlog zbog kog mu se ovaj deo sveta nije dopao jeste nedostatak kontakta sa lokalnim stanovništvom.
„Većinu ljudi koje sretnete nisu lokalci, već radnici iz Indije, Pakistana ili Bangladeša. Oni rade u restoranima, hotelima, tržnim centrima. Lokalna populacija je u manjini i retko ih srećete“, kaže Gabrijel.
Zbog toga, kako objašnjava, iskustvo gubi autentičnost — turisti ne mogu da osete duh i kulturu zemlje u kojoj borave.
„Ispitivali su me zbog snimanja — bilo je traumatično“
Gabrijel je tokom boravka u Kuvajtu imao i neprijatno iskustvo.
„Snimao sam blizu jedne palate, iako sam pazio da ne uperim kameru ka osetljivim objektima. Ipak, obezbeđenje mi je prišlo i pozvalo me da dođem. Postavljali su mi pitanja o tome šta snimam i zašto. Na kraju su me pustili, ali to iskustvo mi je bilo vrlo stresno“, priznaje on.
Dodaje da je u tom trenutku osećao strah i nesigurnost, jer nije znao kako će situacija da se završi.
„Mogli su lako da me odvedu u kancelariju i da cela stvar dobije ozbiljniji ton. Tada samo želite da odete i da se više nikada ne vratite.“
„Nisu to loša mesta za život — ali za putnike su dosadna“
Na kraju, Gabrijel ističe da ne želi da uvredi nijednu zemlju, ali ostaje pri stavu da mu Persijski zaliv ne pruža doživljaj koji traži na putovanjima.
„To su sigurne i čiste zemlje, možda dobre za život i porodicu. Ali za putnike koji traže autentičnost, energiju i dušu — one jednostavno nisu zanimljive“, zaključuje Gabrijel Moris.
