Razlog tome je miris, tačnije nesnosan smrad, pa da bi se moglo udahnuti punim plućima u centru, s vremenom su one premeštene na periferiju.
Velika turistička atrakcija
Kožara Čuara ostala je u najstarijem delu grada. U pitanju je najveća, a možda i najstarija kožara na svetu. Kada joj priđete, moći ćete da je je namirišete, a videćete i brojne lokalce koji nude grančice mente i prodaju ih za sitniš, a unutra ih možete dobiti i besplatno. Stavljena ispod nosa menta čini razgledanje kožare prijatnijim, a da ne biste svisnuli od smrada, pomaže i eterično ulje napravljeno od ove biljke. Kad uđete unutra, upoznaćete se s načinima proizvodnje, a možete da se popnete i na krov, s kojeg puca pogled na kompleks koji podseća na saće, u kojem se koža farba i suši.
Odavde je šteta ne poneti nešto
Nakon razgledanja, turisti najčešće kupe i kući ponesu neki suvenir, poput jakni, cipela, novčanika, kaiša, torbe... Prodavci im prilaze i mame ih da nešto pazare, a ako stanete s nekim od njih, bez problema će vas nagovoriti da uđete u njihovu prodavnicu, iz koje nećete izaći praznih ruku. A ako u prolazu začujete kako netko viče "balak", to je znak da se pomerite u stranu da bi kola ili magarac mogli da prođu.
Od čega nastaje toliki smrad
U kožaru se nekoliko puta dnevno dovoze nove pošiljke kože krava, kamila, ovaca i koza iz obližnjih klanica. Ona se prvo čisti i namače, pa posipa solju i suši na suncu. Nakon toga se potapa u posude s belkastom tečnošću napravljenom od vapna, golubijeg izmeta, pepela i kravlje mokraće, da bi se uklonila dlaka, a koža bila finija. Upravo taj korak glavni je razlog neverovatno neprijatnog mirisa celog mesta. Potom se kože pripremaju za farbanje. Nakon procesa štavljenja, koža se u bunarima drži umočena tokom celog dana. Zatim se vadi i narednog dana stavlja u bunar s bojom. Postupak se ponavlja tri dana.
Za poslednji korak - farbanje koriste se prirodne boje od šafrana, šipka, mente i paprike, a u njih se dodaje i pasta napravljena od smokava, kao i ulja koja imaju zadatak da omekšaju kožu i učine je otpornijom.
Ceo proces proizvodnje je zaista fascinantan, ali, ruku na srce, ovde dolaze samo oni koji imaju jak želudac i koji su maksimalno tolerantni na smrad.
