Lekovita, začinska biljka Miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je korišćena za čišćenje tela spolja i bila poznat kao "lek za sve bolesti", a Grci i Jevreji smatrali su je svetom.
Iako je Miloduh u našem narodu pomalo zaboravljen, ova lekovita biiljka ima više svojstava. U XVII veku razbacivan je po sobi bolesnika, jer se verovalo da sprečava širenje infekcije, a takođe je služio za pročišćavanje hramova. Cvetovi i listovi ove biljke koriste se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, posebno bronhitisa, a miloduh je u našoj zemlji rasprostranjen na području Deliblatske peščare, Sićevačke klisure i Suve planine. Postojbina miloduha vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. U Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši.
Za hranu i piće
Osim što su lekoviti, cvetovi i listovi ove biljke su i jestivi, a koriste se kao začin za salate i supe, ali i za jela od pasulja i ribe. Dodaju se i masnim jelima radi lakšeg varenja, a čest su sastojak raznih čajnih mešavina i likera. Stari Rimljani su ih dodavali vinu radi posebnog bukea. Od miloduha se dobija izuzetno kvalitetno eterično ulje, koje se savršeno slaže sa esencijalnim uljem lavande, žalfije, ruzmarina i kamfora.
Baba Vanga ostavila spisak narodnih lekova: Prirodni recepti koji leče bolesti od A do Š! (RECEPTI)
Ulje miloduha za masažu nakon moždanog udara
Šaka svežih cvetova i listova miloduha potopi se u pola litra maslinovog ulja i ostavi da odstoji na suncu nedelju dana. Nakon toga dobijeno ulje može da se koristi za masažu oduzetih ekstremiteta posle moždanog udara. Ovako dobijeno miloduh ulje pokazalo se delotvornim i kod noćnog znojenja i osetljivih pluća.
Da bi postiglo željeni efekat, treba popiti 15 do 20 kapi pomešanih sa malo vode, ili, još bolje, sa čajem od anisa.
Rano proleće idealno za setvu
Miloduh raste na suvim, toplim, prema jugu okrenutim padinama. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta, dobro podnosi sušu. Najbolje raste na krečnim terenima, mada se uspešno kože gajiti i na šljunkovitom području. Priprema zemljišta za setvu miloduha vrši se dubokim oranjem, a u višegodišnjim zasadima ove biljke đubrenje treba vršiti prvenstveno azotnim đubrivom. Ova biljka razmnožava se setvom semena u rano proleće krajem marta, a najkasnije početkom aprila. Preporučljivo je sejati od 120-150 kijavih semenki po dužnom metru, a posledica kasne setve može biti neravnomerno nicanje. Seje se na razmaku od 50 cm do 70 cm između redova, a dubina setve je od jednog do dva centimetra.
Kosidba u vreme punog cvetanja
Cvetovi miloduha su bele, plave i ružičaste boje, a cveta od juna do septembra. Miloduh se kosi od početka cvetanja do punog cvetanja, a za dobijanje eteričnog ulja kosi se tokom leta i jula u vreme punog cvetanja. Ukoliko je vreme suvo, pokošeni miloduh treba ostaviti nekoliko dana u njivi, i na suncu. Prinos u prvoj godini sadnje miloduha može da iznosi 2,3 tone po hektaru, dok se svake naredne godine ovi prinosi povećavaju.
