Božićni kaktus, poznat i pod latinskim nazivom Schlumbergera, jedna je od onih sobnih biljaka koje mogu da iznenade raskošnim cvetanjem, ali samo ako im obezbedite odgovarajuće uslove. Veći deo godine deluje sasvim obično, sa zelenim, člankovitim listovima, a onda, uz pravilnu negu, počinje da stvara mnoštvo živopisnih cvetova.
Tajna nije u tome što stiže decembar, već u promenama dužine dana, temperature i uslova u kojima biljka raste tokom jeseni. Upravo tada odlučuje se hoće li božićni kaktus biti prekriven pupoljcima ili će zimu provesti samo sa zelenim listovima. Uz nekoliko jednostavnih koraka možete mu pomoći da procveta baš kada je najlepši.
Zašto božićni kaktus „neće” da cveta?
Najveća greška je verovanje da će božićni kaktus procvetati sam od sebe, samo zato što je „došlo vreme”. Ne, neće. *Schlumbergera* je epifitna biljka koja potiče iz tropskih šuma Brazila. Tamo ona raste na drveću, a njeno cvetanje ne pokreće kalendar, već promene u dužini dana i temperaturi. U prirodi, signal za formiranje pupoljaka jeste smanjenje broja dnevnih sati, uz pad noćne temperature za 10–15 stepeni Celzijusa.
Upravo ta dva faktora — kratki dani i niže temperature — jesu ono što treba da obezbedite svojoj biljci kod kuće tokom jeseni. Ako biljka tokom cele godine stoji u toploj kuhinji, na stabilnih 23 °C i uz veštačko osvetljenje do kasno uveče, ona jednostavno ne „zna” koje je doba godine. Nema signala — nema ni pupoljaka.
1. korak: Eliminišite svetlosno zagađenje
Najvažnija, a ujedno i najjednostavnija stvar: od kraja septembra do sredine novembra, obezbedite biljci kratak dan — ne više od 8–10 sati svetlosti. Preostalih 14–16 sati biljka treba da provede u potpunom mraku.
Šta to znači u praksi? Ako je prozorska daska na kojoj stoji biljka osvetljena lampama, uličnim svetlom ili svetlom iz sobe do kasno u noć, uveče je prekrijte tamnom vrećom ili kartonskom kutijom, ili je jednostavno premestite na tamno mesto. Najvažnije je da biljka ne bude izložena svetlu (uključujući i direktnu sunčevu svetlost) u periodu od otprilike 19–20 časova uveče do 7–8 časova ujutru.
Ovaj režim treba održavati tokom 6–8 nedelja. To je period tokom kojeg se na segmentima stabljike formiraju cvetni pupoljci. Mnogi ne veruju u to dok sami ne isprobaju, a onda budu oduševljeni: „Da, zaista je uspelo!”
Korak 2: Obezbedite hladnije okruženje
Drugi signal za „decembarski kaktus” (božićni kaktus) je pad temperature. Idealno bi bilo da se noćne temperature kreću između 10 i 15°C, a dnevne ne bi trebalo da prelaze 20°C. To se može postići premeštanjem biljke u negrejanu lođu, na zastakljenu terasu ili jednostavno dalje od radijatora.
Ako nemate terasu, pomerite biljku bliže prozoru – tamo je uvek nekoliko stepeni hladnije. Takođe, sklonite je od toplog vazduha koji struji iz grejnih tela: vruć i suv vazduh je neprijatelj cvetanja.
Važno je ne preterati sa hladnoćom: temperature ispod 8°C su opasne za ovu vrstu kaktusa jer može doći do smrzavanja. Ključ je u pronalaženju ravnoteže između hladnijeg okruženja i bezbednosti biljke.
Korak 3: Smanjite zalivanje
Tokom leta, božićni kaktus se redovno zaliva jer tada bujno raste. Međutim, od sredine septembra zalivanje treba postepeno smanjivati. Zemlja bi trebalo gotovo potpuno da se osuši između dva zalivanja. Ovakvi uslovi, koji za biljku predstavljaju svojevrstan stres, podstiču je da se usmeri na razmnožavanje, odnosno cvetanje, umesto na stvaranje novih segmenata.
Zalivajte mlakom, mekom vodom i pazite da ne preterate. Glavno pravilo glasi: bolje je zaliti manje nego previše. Voda koja se zadržava u podmetaču siguran je put ka truljenju korena. Ako su listovi postali mekani i opušteni, to nije znak da biljku treba zaliti, već pokazatelj da je koren već oštećen usled viška vlage.
Korak 4: Prestanite sa prihranom
Potpuno obustavite prihranu od kraja septembra. Đubriva podstiču rast lišća, a vama je u ovom trenutku potrebno nešto sasvim drugo: formiranje pupoljaka.
Prihranjivanje u ovom periodu može navesti biljku da počne da razvija nove segmente umesto cvetova. Sa prihranom nastavite tek nakon cvetanja – u proleće.
Korak 5: Ne dirajte biljku kada se pojave pupoljci
Kada na krajevima segmenata ugledate sićušne pupoljke – čestitamo, sve ste uradili kako treba! Sada je najvažnije da ne pomerate biljku.
Ne premeštajte je na drugi prozor, ne okrećite saksiju i ne menjajte uslove osvetljenja. Svako pomeranje će izazvati stres kod ove biljke, zbog čega bi pupoljci mogli da otpadnu. Jednostavno je pažljivo zalivajte, sipajući vodu uz ivicu saksije, i čekajte.
Korak 6. Pripremite zemlju unapred
Ako planirate da presadite božićni kaktus, učinite to u proleće, nakon cvetanja. Presađivanje u jesen se ne preporučuje jer je najbolje ne uznemiravati koren. Izaberite saksiju koja nije prevelika, jer božićni kaktus najbolje cveta kada mu je koren blago „skučen”.
Koristite laganu i propusnu zemlju: mešavinu jednakih delova lisnjače (zemlje od lišća), treseta i peska. Dobra drenaža je neophodna, uz sloj ekspandirane gline (glinopora) debljine 2–3 cm na dnu.
Šta ne treba raditi
- Nemojte đubriti biljku u jesen – to će poremetiti proces cvetanja.
- Ne stavljajte je blizu radijatora – vruć vazduh će uništiti pupoljke.
- Ne pomerajte saksiju nakon što se pojave pupoljci.
- Nemojte preterivati sa zalivanjem – koren će istruliti brže nego što ćete to primetiti.
Božićni kaktus je veoma zahvalna biljka. Ako joj pružite ono što očekuje u prirodi – kratke dane, kao i hladne i suve uslove – ona će uzvratiti tako raskošnim cvetanjem da će komšije dolaziti da je fotografišu.
Ne propustite oktobar – to je ključni period za formiranje pupoljaka. Pobrinite se za sve na vreme, pa će se u decembru vaša prozorska daska pretvoriti u pravi cvetni oblak
Stil / Dzen