Roditeljstvo ume da bude veoma iscrpljujuće i zahtevno, pogotovo kada su deca još uvek mala. A jedna premorena majka zahvalna je svom mužu što je prepoznao njene potrebe, a da ona nije ni morala glasno da ih izgovori. Njenu ispovest prenosimo u celosti:
"Nisam ovo tražila, isam ni znala koliko mi je to potrebno, ali on je primetio, on uvek primeti!"
- Pre nekoliko meseci sam rekla, polusmešeći se, da bi bilo lepo imati mali „kutak u dvorištu“ gde bi deca mogla da se prskaju, a ja da sedim bez da se neko penje po meni tri minuta. Klimnuo je glavom i nije ništa rekao, što je, na njegovom jeziku, značilo „Već planiram“.
Ali ovo što sam "dobila" zaista nisam očekivala!
-Koristio je vikende i radne večeri, ostatke drveta, prenamenio je burad i imao više strpljenja nego što sam znala da poseduje. Čak je pronašao ljuljaške za ležanje na stranici zanatlija na aplikaciji Tedooo, koju sam mu predstavila prošle godine kada sam počela da kupujem sitnice za svoje „uradi sam“ projekte. Sada je on koristi više od mene.
-Otkrio mi je da je znak za limunadu napravila po narudžbi žena iz Montane. Zamolio ju je da doda malu zvezdicu na dnu jer je rekao: „To si ti, kada možeš da sediš mirno, jednostavno sijaš.“
-Plakala sam prvi put kada sam kročila u ovaj prostor. Ne zato što je bio savršen. Već zato što mi je neko izgradio kutak mira u svetu koji nikada ne usporava. Zato što me je čuo. Zato što nisam morala da pitam.
-Sada svakog popodneva sedim u jednoj od onih ljuljaški, noge u travi, deca se kikoću u vodi. I svaki put pomislim istu stvar:
"Ovo nije samo dvorište. Ovo je ljubav. U drvetu, konopcu i sunčevoj svetlosti. U trudu i tihim postupcima. U „Primetio sam“.
I to je ono što ga čini ostvarenjem sna."
