Neki bezbožnik imao je veoma pametnog sina, koji je bio očev ljubimac i dika. Dok mu je majka od malena ulivala veru u Boga u dušu, otac je želeo da mu sin bude ateista (bezbožnik), kao što je i on bio. Dečak se teško razboli i bolest je, uprkos naporima lekara, uzimala sve više maha.
Videvši da mu se bliži kraj, dečak prizove sebi oca i zapita ga da li da veruje u ono čemu ga je majka učila, ili u ono što mu je on govorio. Gušeći se u suzama, otac mu odgovori da veruje u ono što mu je mati govorila, jer je to izvesnije i sigurnije nego ono što mu je on pričao.
Zaista, bolje je da čovek veruje u besmrtnost duše i zagrobni život, nego da to negira.
Jer ako je duša odista besmrtna i produžuje da živi i posle telesne smrti, kako nas Bog uverava u Svome otkrivenju, onda će oni koji i to ne veruju, doživeti gorko razočaranje, kad dušom svojom odu iz ovog sveta u onaj drugi, večni, i u pakao, nažalost.
Izašla sam iz tela i srela oca koji je umro pre 10 godina: Evo šta mi je rekao! (VIDEO)
