Sin je ribara Zavedeja i majke Salomije. Zajedno sa svojim bratom Jakovom, krenuo je za Hristom i nikada ga nije napuštao.
Za njega se kaže da je bio omiljen Hristov učenik. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Tu je nastavio da prevodi neznabožce u hrišćanstvo. Poživeo je ovaj ugodnik Božji više od 100 godina. Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to: 9. oktobra kada se sećamo njegova upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba poče da se širi neki čudesni prah, koji leči bolesne, koji je mirisan i lekovit.
Naime, kad je sveti Jovan imao već više od sto godina, izašao je sa svojih 7 učenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta. Potom je starac legao u grob i njegovi učenici su ga sahranili. Vernici su kasnije otvorili Jovanov grob, ali telo nije bilo u njemu. Jedino se, svake godine 21. maja, od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit. Tim prahom narod je lečio mnoge bolesti.
Za sv. Jovana apostola priča sv. Kliment Aleksandrijski, kako u nekom mestu u Maloj Aziji beše krstio jednog neznabožačkog mladića, i poverio ga brizi mesnog episkopa, a on otišao dalje na propoved jevanđelja. U odsustvu sv. Jovana onaj se mladić pokvari i počne se opijati, i krasti, a najzad stupi u neku razbojničku družinu, koja je iz šume napadala ljude i harala.
Posle izvesnog vremena vrati se sv. Jovan u to mesto, i ču od episkopa, šta se dogodilo sa onim mladićem. Tada sv. Jovan, ne časeći časa, potraži konja i sprovodnika i odjuri ka onoj šumi, gde se razbojnička družina nahođaše. Tražeći po šumi svetitelj nađe hajduke i izađe pred starešinu hajdučkog. A onaj mladić čim ga ugleda i pozna, nadade se u begstvo.
Starac Jovan pojuri za njim, te i pored starosti svoje sustiže ga. Videći da je sustignut mladić pade pred noge apostola, i od stida ne smede mu u oči pogledati. Jovan ga zagrli i poče ljubiti, kao pastir kad nađe izgubljenu ovcu. I povrati ga Jovan u grad, i utvrdi ponovo u veri i dobrodeteljnom životu. I ugodivši Bogu, upokoji se mladić taj u svoje vreme.
