Moskva je bila okupirana, zemlja je bila u haosu.
“U tri veka njihove vladavine Rusija se jako promenila. Početkom 17. veka, kad su tek došli na vlast, zemlja je bila u haosu, Moskva je bila pod okupacijom. Rusija je bila zarobljena u srednjem veku, neverovatno zaostala u odnosu na ostatak Europe. Da bi 1917. bila jedna od najvećih sila u Europi, poštovana, jer se i zbog moći i zbog bogatstva nipošto nije mogla ignorisati”, objasnio je Džon Das, reditelj dokumentarca "Imperija careva: Rusija Romanovih", za Express, strast koja ga je naterala na snimanje.
Te noći januara 1918., dok su silazili niz stepenište, car je 13-godišnjeg sina Alekseja nosio na rukama jer je dečak bolovao od hemofilije, a četiri kćerke i carica išli su za njima.
Ušavši u prostoriju šest metara dugu i pet metara široku, carica se začudila što nije bilo stolaca, ali su dobili dve kad je car zatražio od svojih četvoro službenika. I čim su seli, u prostoriju je ušlo 11 pripadnika Čeke, prve sovjetske tajne policije, predvođenih Jakovom Jurovskim, tada 40-godišnjim zapovednikom Čeke za Moskvu, jednim od prvih boljševika uopšte.
"Rekao sam Nikoli otprilike to da ga njegova kraljevska i druga rodbina u zemlji i inostranstvu pokušava spasiti, ali da je Sovjet radničkih poslanika odlučio da ih strelja. On je pitao: "Šta?" i okrenuo se prema Alekseju. Istog trenutka pucao sam u njega i ubio ga na mestu. Nije imao vremena ni da se okrene prema meni”, tako je Jurovski opisivao kako je započeo pokolj.
Nakon pucnja u cara svi su započeli paljbu. Meci su treštali, odbijali se od zidove i iznova pogađali žrtve. Po podu su se za samo nekoliko trenutaka slivali potočići krvi.
"Aleksej je sedeo kao skamenjen. Ubio sam i njega. Ostali su pucali u kćerke, ali ih nisu pobili. Tada je Jermakov pokušao bajunetom, ali nije uspeo. Konačno smo ih pobili mecima u glavu", tako glasi priča koju je Jurovski ponavljao, praktično se hvalio, sve do smrti 1938.
Tragični život princeze Jelene od Srbije: Odvojena od muža i dece, mučki trunula u zatvoru!
Titov plavi safir vredan deset miliona dolara
Danas su poznata imena devetorice boljševika ubica Romanovih te mnoštvo pikantnih, zanimljivih, nekad i morbidnih detalja. Poput onoga da je tonski zapis ispovesti jednog od svedoka iz te noći u 1980-ima obožavao da stalno i iznova preslušava šef KGB-a Juri Andropov, koji je od 1982. do smrti 1984. vodio SSSR kao generalni sekretar CK KP.
Ili da je veliki plavi safir koji je nekad pripadao Romanovima, navodno vredan i do 10 miliona dolara, pronađen u sefu Josipa Broza Tita nakon smrti maršala 1980. Ili da je, pri ekshumaciji Romanovih 1991., pored tela Tatjane pronađen i kostur njenog psa, francuskog buldoga Ortipa, kojega je dobila još kad je bio štene četiri godine pre ubistva.
Svaka nova vest o toj porodici i danas pleni pažnju. Tako je u novembru prošle godine glavna vest bila da je u austrijskoj zabiti, 300 kilometara od Darvina, tokom šetnje psa u 72. godini umro Leonid Kulikovski, unuk Olge Aleksandrovne, velike vojvotkinje i sestre cara Nikole II.
O kanonizaciji porodice 1981. i 2000. da se i ne govori.
"Car Nikola II. bio je jako religiozan čovek, vrlo posvećen idejama duhovnog i ideji božanskog poslanja ruskih monaha. Verovao je da je njihova vlast poslanje samog Boga", rekao nam je Das.
Takva upućenost na crkvu značila je da je Ruska pravoslavna crkva pogubljenje takve vladarske dinastije doživela kao nenadoknadivi vlastiti gubitak. No životna filozofija cara i porodice imala je kobne posledice.
Car i carica bili su sasvim upućeni u rusku narodnu duhovnost, što ih je naposletku dovelo i do prijateljstva s mistikom, hodočasnikom i isceliteljem Grigorijem Raspućinom. Pitanje tolike emocionalne zavisnosti o prijateljstvu s Raspućinom, kaže Das, o poverenju u njegove nadnaravne moći, uprkos tome što je bila reč o visoko obrazovanoj, uz to carskoj porodici, seže u samu srž uzroka pada Romanovih.
Ruska bajka sa tragičnim krajem: Šta se desilo sa carskom porodicom Romanovih?(FOTO)
"Nikola II. i supruga bili su emocionalno potreseni svih tih godina zbog zdravstvenog stanja njihova sina i u jednom su se trenutku uhvatili za Raspućina kao za poslednju nadu. A tu onda možemo primetiti još nešto. Početkom 20. veka Rusija se industrijalizovala, cvetala je umetnost, pojavio se film. Intenzivno se razvijala, modernizovala, dok su oni nastavljali da žive u sasvim drugačijem svetu, odvojeni od realnosti”, ispričao nam je Das i to.
Oko njih je cvetalo buđenje pokreta za građansko i socijalno oslobođenje, čega oni nisu bili svesni, kao ni jačanja revolucionarnih kretanja. I uprkos tome što su njegovog dedu Aleksandra II. 1881. ubili upravo takvi, i to u šestom atentatu na njega u samo 15 godina.
Sasvim drugačiji bili su carevi preci koji su dinastiju i Rusiju učinili silom kakvu je on baštinio nasleđenom titulom. Petar Veliki je početkom 18. veka Rusiju izrazito proširio, reorganizovao i učinio je pomorskom silom.
"On je postavio Rusiju na put da postane sila kakva je danas. Rusija je svoj jedini izlaz na more imala samo na Arktičkom okeanu, Baltik pre njega i posle njega naprosto nije bio isti. Petar je imao viziju kuda Rusija treba ići da bi postala snažna zemlja.
Zato je i išao kroz reforme bez obzira na cenu koju su plaćali njegovi ljudi. Shvatio je da Rusija mora biti sigurna da bi bila sila", rekao reditelj pomenutog dokumentarca.
Na presto je 37 godina nakon Petra Velikog došla Katarina Velika. Rođena kao Sofija u pruskoj plemićkoj porodici koja je vladala Anhaltom, udali su je za Petra III. 1745. sa samo 16 godina.
"U Rusiju je došla kao jako mlada i provela nekoliko vrlo nesrećnih godina. I ona i njen suprug bili su nezadovoljni, imali su odnose s drugima. Ali upravo taj osećaj nesrećnosti naterao ju je da pokuša da dovede pod kontrolu svoj život i svoju budućnost. Rekao bih čak da je to uticalo i na određen nivo njene bezobzirnosti."
Katarina Velika, tračevi o seksu kao političko oružje
"Ubrzo je ostvarila prve vojne pobede, Rusiju je učinila velikim svetskim igračem, njen položaj se potpuno promenio. Ipak, mislim da je celi život ostala nezadovoljna. Jer imala je loš odnos sa sinom, a i jako je mučilo što će se dogoditi s Rusijom nakon njene smrti. Bila je vojno uspešna, provela je reforme, uvela obrazovanje za žene. Bila je zaista uspešna, koliko god da reformama nije obuhvatila siromašne", rekao je Das. O njoj se i danas u istoriji piše kao o vrlo promiskuitetnoj vladarki, čak i dozlaboga perverznoj.
"Smatram da su je politički rivali pokušavali diskreditirati kroz njen seksualni život. Vladari širom Europe pokušavali su je na taj način ocrniti, iako nije bila ništa promiskuitetnija od ostalih kraljeva i kraljica u Europi tog doba. Jasno je da je to bilo zato što je bila suparnik i zato što je bila žena”, objasnio je Das.
