Nije svako prijateljstvo stvar intimnosti. Ponekad je reč o navici, strahu od praznine ili čudnom osećaju dužnosti. Tri tipa ljudi koje je opisao Frojd suptilno uništavaju unutrašnju ravnotežu. I vredi se oprostiti od njih, čak i ako su sa vama već mnogo godina.
Frojd nije bio džentlmen u svojim sudovima. Njegove formulacije ponekad zvuče oštro, gotovo nemilosrdno. Ali imaju nešto što je teško odbaciti, preciznost.
Ljudi koji dele samo loše stvari
U početku, deluje kao pravo prijateljstvo. Osoba se otvara, govori o svojim problemima, žali se i plače. Vi podržavate, saosećate i pomažete. Ali vreme prolazi i primećujete, u tim razgovorima nema svetlosti. Samo teškoće, ogorčenost i razočaranja. Njihov život je neprekidna mračna pruga, a vaša podrška je kao beskrajna jama.
Lako je prepoznati takvu osobu, nikada ne govore o dobrim stvarima, njihove priče se uvek završavaju frazom „Loše mi je“, i posle svakog razgovora osećate se prazno. Takvi odnosi nisu o intimnosti. Oni su o deljenju tuđeg bola. Frojd je naglašavao, svako doživljava i radost i patnju. Ali nisu svi spremni da dele i jedno i drugo.
Ljudi koji se nisu odvojili od svojih porodica
Razgovarate sa nekim ko vam se čini kao da razgovarate sa celom porodicom. U svakom trenutku, u razgovoru se pojave „Mama je rekla“, „To je naša porodična tradicija“ ili „Moramo da se konsultujemo“. Čak i jednostavne stvari postaju kolektivna odluka. Boravak u blizini takve osobe stvara čudan osećaj, kao da ne razgovarate sa njom, već sa njenom prošlošću.
On ne donosi odluke bez odobrenja porodice, njegova mišljenja se uvek poklapaju sa mišljenjima njegove porodice, i osećate se kao da je vaša intimnost ograničena nevidljivim pravilima. Frojd je verovao da je zrelost definisana sposobnošću odvajanja od porodice porekla. Ovde se ne radi o raskidu, već o unutrašnjoj autonomiji. Bez nje, izgradnja istinske intimnosti je nemoguća.
Ljudi koji neprestano pričaju
Dolaze i prostor se ispunjava rečima. Teme se smenjuju jedna za drugom, gotovo da nema pauza. U početku deluje lagano i otvoreno. Ali vremenom shvatate, iza ovog toka nema tišine. I samim tim, nema dubine.
Oni ne čuju vaše reči, već samo čekaju svoj red da progovore. Osećate se umorno čak i pre nego što razgovor počne, a nakon sastanka shvatate da niste podelili gotovo ništa o sebi. Frojd je tvrdio da reči vrede samo ako su potkrepljene mišlju. Pričljivost često prikriva nesposobnost za vođenje dijaloga. Vremenom postajete manje sagovornik, a više figura u pozadini.
Kako znati kada je vreme za odlazak
Nema potrebe za naglim raskidima ili glasnim skandalima. Ponekad je dovoljno svesti komunikaciju na minimum ili je ograničiti na „poslovni“ format. Glavni kriterijum, posle sastanka se osećate prazno, neispunjeno. Ako ovo traje godinama, veza ne funkcioniše.
Frojd nas nije učio da budemo čvrsti. Učio nas je da budemo iskreni. Najteže odluke su one gde morate da priznate: osoba pored vas vam ne olakšava život. Crpi vam energiju. A onda morate da izaberete, da nastavite ili da prestanete. Ovde se ne radi o izdaji. Radi se o granicama i zrelosti.
