Kada mi je suprug preminuo od srčanog udara, mislila sam da me je zadesila najveća tragedija koja može da snađe jednu ženu, ispričala je Nataša.
Posle 22 godine braka ostala sam sama, ubeđena da sam izgubila čoveka sa kojim sam delila sve, dobro i loše.
Nisam ni slutila da će prava noćna mora početi tek posle njegove sahrane.
Na ispraćaj je došlo mnogo ljudi koje nikada ranije nisam videla. Mislila sam da su to poslovni saradnici, poznanici,daleka rodbina. Među njima je stajala žena mojih godina sa dvoje dece.
Devojčica je neprestano plakala, a dečak, koji je imao oko 15 godina, nije prestajao da gleda u kovčeg.
U jednom trenutku žena mi je prišla i tiho rekla:
„Žao mi je. Znam kako vam je. I meni je danas umro muž.“
Pomislila sam da je od šoka izgubila razum.
Rekla sam joj da je verovatno došlo do neke zabune.
Onda je iz torbe izvadila fotografiju. Rakla je da se zove Daca.
Na njoj je bio moj muž Nenad. Zagrljen sa njom i dvoje dece. Nasmejan. Srećan. Kao čovek kog nikada nisam upoznala.
Pomislila sam da je fotomontaža. Da neko želi da mi napakosti. Ali onda mi je pokazala još desetine fotografija, rođendane, letovanja, proslave Nove godine, čak i fotografiju na kojoj drži tek rođenu bebu u naručju. Sve je bilo stvarno.
Ispostavilo se da je poslednjih 16 godina živeo dvostruki život.
Nama je govorio da često putuje zbog posla. Njoj je pričao da radi u drugom gradu i da vikendom dolazi kući.Dva telefona. Dve adrese. Dva rođendana. Dve godišnjice braka. I dve žene koje su bile ubeđene da su jedine.
Sledećih dana otkrivala sam istinu, deo po deo.
Imao je drugi stan, drugi bankovni račun, pa čak i kredit za koji nikada nisam znala. Sve je bilo pažljivo isplanirano. Nijedna od nas nije posumnjala. Čak su se i službena putovanja poklapala sa danima koje je provodio kod druge porodice.
Najviše me je zabolelo kada sam shvatila da je ista obećanja govorio i njoj i meni. Na oba mesta je bio „divan suprug“.
Obe smo mislile da imamo srećan brak.
Posle četrdeset dana pozvala me je na kafu.
Sedele smo satima. Plakale smo. Gledale fotografije i shvatile da smo godinama živele istu laž.
On je mrtav.
Ali nas dve smo ostale da živimo sa posledicama njegovih izbora.
Danas više nisam ljuta na nju. Ni ona na mene. Postale smo žrtve istog čoveka.
Njena deca i moja deca su polubraća i polusestre. Upoznali smo ih tek nakon njegove smrti.
Ponekad se zapitam da li je ikada istinski voleo bilo koju od nas ili je jednostavno voleo život u kom je uspevao da bude neko drugi.
Najstrašnije je što sam 22 godine mislila da poznajem čoveka pored koga spavam. Ispostavilo se da sam živela sa potpunim strancem.
