Duboko na severozapadu Namibije, u surovim i gotovo negostoljubivim predelima regije Kunene, živi jedno od najautentičnijih i najfascinantnijih plemena na svetu – Himba. Njihov način života, običaji i pogled na svet ostali su gotovo nepromenjeni vekovima, uprkos sve većem uticaju modernog društva.
Iako su nekada svesno izbegavali kontakt sa spoljnim svetom kako bi sačuvali svoje tradicije, danas su postali jedno od najfotografisanijih plemena na planeti, te su proglašeni i za najlepše. Ipak, iza upečatljivog izgleda krije se kompleksan i duboko ukorenjen sistem vrednosti koji i dalje odoleva savremenim promenama.
Život u izolaciji i borba sa prirodom
Himba naseljavaju polupustinjske oblasti gde su suša i nedostatak vode svakodnevni izazov. Upravo zbog toga razvili su specifičan način života zasnovan na stočarstvu – krave, koze i ovce predstavljaju osnovu njihove ekonomije i simbol bogatstva.
Broj grla stoke direktno određuje društveni status porodice.
Uzgajaju ovce i koze, a broj stoke određuje njihovo bogatstvo. Žive i od kišnih kultura, kao što su kukuruz i proso, a svoje meso i mlijeko smatraju najkvalitetnijim na svijetu. Proizvode mijenjaju za brašno, bilje i med, a tek povremeno stoku prodaju za gotovinu.
Sa druge strane, najveći problem ovog plemena je velika suša, koja umnogome utiče na njihovu svakodnevicu. Voda je imala izuzetnu vrednost, pa su doneli zakon koji kaže da samo muškarci smeju koristiti za kupanje i održavanje higijene.
Neki pripadnici plemena su zaposleni u prirodnim rezervatima. Zanimljivo je da sav zarađeni novac diele s ostatkom plemena. I penzije starešina se smatraju kao zajedniička finansijksa sredsta, koja se skupljaju za bolji život mlađih generacija.
Lepota koja dolazi iz prirode
Ono što ih odvaja i čini dodatno fascinantinim za zapadnog čoveka jeste osobenost njihovog fizičkog izgleda. Naime, ovaj narod važi za najlepše afričko pleme. Tradicionalno i muškarci i žene idu u toplesu, nose suknje izrađene od životinjske kože u raznim bojama, a odrasle žene nose jednostavne kožne ogrtače i kožne čarape kako bi zaštitili svoje noge od otrovnih životinjskih ugriza.
Jedna od prvih stvari koja privlači pažnju jeste njihov jedinstven izgled, zbog kojeg ih mnogi nazivaju najlepšim afričkim plemenom.
Otjize - simbol lepotve plemena Himba
Najpoznatiji simbol njihove lepote je otjize – crvena pasta napravljena od mešavine životinjske masti i oker pigmenta.
Za razliku od dama koje koje daju čitavo bogatstvo na razne kozmetičke preparate za negu, Himba žene sastoje za rituale lepote skupljaju u prirodi. Brinu o tome da im koža bude sjajna i mekana. Najpoznatija dnevna krema ovih zanimljivih žena je otijze - crvena pasta koja nastaje mešanjem životinjske masti i oker pigmenta, koja je dobra i za uklanjanje dlačica sa tela.
Ovim preparatom Himba žene mažu kožu i kosu kako bi se zaštitile od oštre pustinjske klime i naglasile svoju lepotu. Otjize ih štiti i od insekata, a u pastu ponekad dodaju mirisnu smolu kako bi „šarmantnim mirisom prirode“ privukle muškarce i stvorile obitelj.
Prije svega, ova kozmetička praksa simbolizira bogatu crvenu boju zemlje i krvi – glavnu bit života zajednice, koja je ujedno i ideal lepote u njihovom društvu.
Žene se kupaju dimom
Danas je jedan od najistaknutijih problema Himba žena to što nemaju pristup vodi kako bi se osvežile, istuširale, oprale kosu ili odeću. Zato se ove žene svakodnevno kupaju u dimu, da bi održale higijenu. Tinjajući ugljen stave u malu posudu sa začinskim biljem i čekaju da gusti dim izađe.
Kad se dim digne, žene se naginju iznad posude i čekaju da se kapljice znoja počnu slivati niz telo. Ovu neobičnu praksu one smatraju čišćenjem, a misionari koji su se družili s ovim posebnim damama govore kako njihova koža zaista dobro miriše.
Autentične frizure
Frizura je jako važna za pripadnike plemena Himba jer ukazuje na uzrast, socijalni i bračni status. Muškarci plemena Himba imaju jednu pletenicu kada su sami, a vezuju kosu pozadi kada se ožene.
Žene nose neverovatno složene stilove koji se menjaju u zavisnosti od toga da li su u braku i koliko su stare. Deca imaju dve pletenice, a od početka puberteta devojačke pletenice su prebačene napred na lice.
Žene rade mnogo teže poslove od muškaraca
Žene i djevojke mnogo teže fizičke poslove od mušklaraca. Oni su posvećene i samo uzgoju i čuvanju stoke, kao i učestovanju u većima sa seoskim poglavarima. A žena je ta koja sređuje kuću, donosi drva za ogrev i vodu za celo selo, brine o vinovoj lozi, kuvaju, prave nakit, obrađuju zemlju, muzu krave i ovce, čuvaju decu i dr.
Himbe su animisti i njihovo se vrhovno biće zove Mukuru. S njime komuniciraju preko dima svete vatre koji se uzdiže u nebo i tako im omogućuje komunikaciju s precima. Oni im govore što su dobro učinili, a šta bi trebalo bolje i tako im daju smernice za ispravan život. U svakom selu tinja sveta vatra, a iz dima mogu saznati između kojih se pripadnika plemena rodila ljubav.
Muškarac ima obično 2 žene
Prosečni Himba muškarac ima dve žene. Obično desetogodišnjakinje se udaju za muškarce koje izaberz njihovi očevi. Iako je ova praksa u Namibiji zabranjena, kod plemena Himba je još uvek zastupljena. Nakon venčanja – dečak postaje punopravni član njihove zajednice, a devojčice moraju rode dete, kako bi ih društvo prihvatilo kao punopravne članice.
Smatra se da dete bira roditelja
U plemenu Himba veruju da dete samo bira roditelje. Jedino što ne može da izabere je kada će da ga rode, već mora da sačeka dok se majka ne odluči da ima dete.
Kada žena poželi da postane majka, ona ode u šumu i meditira dok ne čuje pesmu deteta koje želi da ga ona rodi. Tek kada čuje tu pesmu, ide da nađe muškarca koji će biti otac tog deteta. Kada ga pronađe, ona ga uči ovu pesmu i pre nego fizički začnu dete, oni pevaju pesmu kako bi ga prizvali.
Međutim, tu pesmu moraju da nauče i babice i druge žene u selu, kako bi njime dočekali dete kada se rodi. Ta pesma će kasnije pratiti dete kroz život. Decu čuvaju žene i ostala deca iz plemena.
