To je scenario iz noćne more, onaj kojeg se sve kompanije za krstarenja i njihovi putnici pribojavaju i nadaju se da se nikada neće dogoditi. Ali, povremeno se dešava, a rezultati mogu biti razorni, kao što upravo otkrivaju oni na brodu MV Hondijus, koji je ostao nasukan u Atlantskom okeanu blizu Zelenortskih ostrva.
Tri putnika su preminula, a dva člana posade su teško bolesna nakon sumnje na izbijanje hantavirusa, koji, prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti, ubija oko 40 procenata onih koji se njime zaraze. Hantaviruse šire glodari putem kontakta sa njihovim urinom, izmetom i pljuvačkom, a simptomi variraju od blage bolesti slične gripu do teških respiratornih problema ili unutrašnjeg krvarenja.
Mala ekspedicija, veliki rizik
Biti bolestan pored bilo koga u skučenom prostoru izvor je velike teskobe za putnike i posadu. MV Hondijus je mali ekspedicioni brod koji nudi malo prilika za udaljavanje od drugih putnika koji bi mogli biti bolesni.
Brod operiše holandska kompanija "Oceanwide Expeditions", specijalizovana za krstarenja do Antarktika i Arktika. Na brodu se trenutno nalazi 149 putnika, uz posadu od 57 članova i 13 stručnih vodiča.
Medicinska nega na moru: Šta kada krene po zlu?
Iako zvuči paradoksalno, ako se razbolite na brodu, ponekad možete dobiti bržu negu nego na kopnu. Prema pravilima koja je sastavio Američki koledž lekara hitne pomoći, svi prekookeanski brodovi moraju imati medicinsko osoblje dostupno u svakom trenutku. Međutim, MV Hondijus nije član CLIA-e (Međunarodnog udruženja krstarenja), što menja standarde.
Što je brod veći, to su medicinski kapaciteti opsežniji. Na većini brodova mogu se izvoditi manje operacije, poput ušivanja ili dreniranja apscesa. Brodovi imaju laboratorije za analizu krvi koje pomažu u dijagnostikovanju bolesti jetre, bubrega, srčanih problema ili dijabetesa, piše "Dejli mejl".
Ipak, poznato je da MV Hondijus ima samo jednog lekara na brodu, kojem verovatno pomažu dve medicinske sestre. Suočavanje sa ovakvom vanrednom situacijom rastegnuće njihove kapacitete do krajnjih granica.
Virus se širi brzinom munje
Dva člana posade, jedan Britanac i jedan Holanđanin, pate od akutnih respiratornih simptoma. Obojici je potrebna hitna medicinska pomoć i čekaju na evakuaciju sa broda. Virus se na brodovima širi brzo zbog velikog broja ljudi u zatvorenim prostorima. Kada se tome doda činjenica da su putnici na krstarenjima često starije osobe sa slabijim imunim sistemom, jasno je kako se situacija lako pretvara u katastrofu.
Trenutno su na brodu na snazi stroge mere predostrožnosti. Svim putnicima je rečeno da ostanu u svojim kabinama, a kontakt sa posadom je sveden na minimum. Higijenski protokoli su podignuti na najviši nivo kako bi se zaustavilo dalje širenje zaraze.
Šifre za smrt i brodske mrtvačnice
Lekcije su naučene iz čuvenog slučaja broda Dajmond Princes iz 2020. godine, koji je postao poznat kao "brod kuge" zbog koronavirusa. Smrtni slučajevi na brodovima su retki, ali se dešavaju. Procenjuje se da oko 200 ljudi godišnje umre na krstarenjima, uglavnom od moždanih udara, srčanih udara ili padova.
Svi brodovi imaju mrtvačnicu, obično dovoljno veliku za pet tela, ali na MV Hondijusu ona je znatno manja. Kompanije koriste šifrovane objave kako ne bi uznemirile putnike. Jedna kompanija koristi naziv "Operacija Sjajna zvezda" (Bright Star) za hitnu medicinsku pomoć i "Operacija Izlazeća zvezda" (Rising Star) kao znak da je putnik preminuo.
Bilo je i priča o tome da ako su brodske mrtvačnice prepune, onda se pokojnici nose do vinskog podruma, jer su mrtvačnica i vinski podrum jedina dva dovoljno rashlađena mesta na brodu. Ipak, to se dešava veoma retko.
Sudbina preminulih
Prva smrt na brodu dogodila se 11. aprila, ali telo čoveka nije izneto na kopno naredna 23 dana, sve dok brod nije stigao do ostrva Sveta Jelena. Supruga preminulog se iskrcala tada, ali je tri dana kasnije i ona umrla. Treći putnik, Nemac, preminuo je 2. maja i njegovo telo se trenutno nalazi u brodskoj mrtvačnici.
Tela se obično iznose u prvoj sledećoj luci, što je skup proces zbog transporta avionom, ili ostaju na brodu do povratka u matičnu luku. Postoji i opcija sahrane u moru, mada je retka i zahteva obimnu dokumentaciju. U tim slučajevima, ceremonija se održava rano ujutru pre nego što se ostali putnici probude, dok brod usporava na minimalnu brzinu, a visoki oficiri formiraju počasnu stražu.
