Knjiga „Muzika sveta“ Владимира Ђуричића jedinstvena je putujuća antologija koja otkriva kako muzika oblikuje identitet naroda, kulturu i istoriju. Kroz pažljivo odabrane priče i muzičke portrete, autor vodi čitaoca na putovanje kroz različite civilizacije i njihove zvučne tradicije.
Detaljno je pisao o tradicionalnom zvuku i muzičkom nasleđu širom planete – od Japana do Portugalije, od Rusije do Argentine – pokazujući kako se muzika razvijala u različitim kulturnim okvirima, ali uvek ostajala snažan izraz kolektivnog identiteta i emocije naroda.
Ova knjiga nije samo zbirka priča o muzici, već svojevrsni kulturni atlas sveta, u kojem svaka stranica otkriva kako su pesma, ritam i glas oblikovali istoriju i duh vremena.
„Rekao bih da je moja knjiga kao čarobna kutija čijim otvaranjem uranjate u svet sjajnih muzičara i žanrova, obogaćujete svoje biće i karakter, a time do neslućenih razmera širite svoj mikro svet.“
„Pisao sam o najlepšoj muzici planete 20. veka, onoj koju obožava više od 2/3 čovečanstva, a koja se kod nas u Srbiji veoma malo čuje. U globalističkom svetu, u kojoj tzv. male kulture, koje mogu da imaju i više stotina miliona ljudi, nipošto ne mogu da se porede sa ‘velikom’ i dominantnom kulturom Međunarodne zajednice, koja brojčano ne prelazi ni deset posto celokupnog svetskog stanovništva.“
„O muzici možemo mnogo pričati, ona je kraljica svih umetnosti i verni pratilac u našem životu. I kao što je sam Vivaldi rekao, a što je poslužilo kao podnaslov moje knjige – ‘Samo muzika ispuni prazninu kada Bog ćuti’.“
„Takođe, mogu reći da je ‘Muzika sveta’ kao vrsta zvučnog putopisa, u kom se muzika prepliće sa istorijom, društvenim i političkim prilikama i ličnim sudbinama umetnika.“
Jedan od govornika na promociji knjige „Muzika sveta“, Vladimira Đuričića, održane nedavno (19.11.2025.) u prepunoj Maloj sali u Kolarcu, profesor sa Računarskog fakulteta u Beogradu i vrstan poznavalac muzike, Dušan Vujosević, istakao je da je monografija „Muzika sveta“ pionirski poduhvat i raritet u svetskim okvirima, jer do tada nije objavljena knjiga koja se na sveobuhvatan način bavi muzikom toliko zemalja.
„Geniјalni Bah, Vivaldi, Betoven, Mocart, Čajkovski, Šopen... zadužili su čovečanstvo, ali postoji i plejada kompozitora, pevača i pesnika koji su tokom minulog stoleća stvorili izvrsna dela i time obeležili epohu u svojim zemljama. Po ovim muzičkim herojima čitav niz zemalja nazivao je škole, ulice, trgove, parkove, brodove, trajekte, ali su i tačke u vasioni ponele njihova imena. U knjizi ‘Muzika sveta’, u izdanju Službenog glasnika, saznaćete ko su oni.“
Izdvojićemo jednu od najzanimljivijih i najemotivnijih priča iz enciklopedije Vladimira Đuričića – o Paraskevi Paši Hristovoj, čije je ime zauvek upisano u muzičku istoriju Balkana i čija sudbina nosi i lepotu i tragediju jedne epohe.
Na primer, „Jedna bugarska ruža“, koju je briljantno interpretirala Paraskeva Paša Hristova, prema jednoj anketi proglašena je bugarskom pesmom veka. Ova pesma iz 1968. godine je priča „razglednica“, pozdrav strancu u ovoj zemlji, gradu, gde se u znak dobrodošlice, u tom lepom trenu poklanja ruža. Taj cvet će gostu da ispriča sve o Balkanu, o moru i o svim ljudima.
„I kada, prijatelju mladi, odeš ti iz našeg grada, neka te ona podseća svojim mirisnim glasom na sve nas“. Na kraju se upućuje poruka da nikada ne zaboravi bugarsku ružu, ali ni devojku koja mu je taj cvet darivala. Stihove je napisao veliki bugarski pesnik Najden Valčev, a note Dimitar Valčev.
„Jedna bugarska ruža“ je nastala baš u trenutku kada je kompozitor strasno ubeđivao i molio kolege da stvaraju pesme koje sadrže nacionalne napomene (primase), bugarski duh, kako bi bile prepoznatljive kao što su španske kople ili italijanske kancone.
Avionska nesreća – velika misterija bugarske muzike
"Možemo reći da je najznačajnije poglavlje muzike bugarske muzike, nažalost, obeležila jedna avionska nesreća. Naime, kada su najveći pevači, kompozitori i orkestri decembra 1971. godine krenuli u Alžir, na manifestaciju „Dani bugarske kulture“, avion se srušio. Jedna od mnogih koji su izgubili život bila je i Paraskeva Saša Hristova, vansersijska pevačica, interpretatorka famozne pesme „Jedna bugarska ruža“, koja je i danas izvodi na mnogim državnim manifestacijama".
"Ta tragedija je bila obavijena velom misterije, vlast je decenijama mnogo toga zataškavala, a preživelim putnicima nepoznata lica su pretila, upozoravajući ih da javno ne govore o onome što se dogodilo. Jedna od preživelih je čuvena Janka Rupkina, vokalna solistkinja „Misterije bugarskih glasova“, koju je, uzgred, Džordž Harison nazvao najboljom pevačicom planete i poželeo da svoj glas „pušta“ u njegovom filmu „Stvaranje sveta“. Pojedini preživeli muzičari su imali traume do kraja života, dok su recimo Marija Nejkova i Boris Godžunov krizu prebrodili uz pomoć proročice Vange. Zanimljivo, ali najveća bugarska pevačica svih vremena – Lili Ivanova, koja predstavlja simbol bugarske kulture 20. veka, nije otišla u Alžir, jer je neko u Ministarstvu kulture Bugarske iz pakosti izbrisao njeno ime sa spiska bugarskih umetnika planiranih da putuju u Alžir. Lili Ivanova nije samo pevački fenomen. Izgleda nekoliko decenija mlađe, a iako ima 87 godina, vrlo je aktivna. Ističe da joj je Vanga prorekla da će živeti više od 100, a manje od 105 godina, pa ona planira da proslavi 104. rođendan", piše Vladimir Đuričić u svojoj enciklpediji "Muzika sveta".
Kako je izgledala njena smrt?
Godine 1971. Paraskeva Paša Hristova bila je planirana za let u Alžir, gde je trebalo da nastupi na turneji zajedno sa Sofijskim orkestrom i kolegama, među kojima su bili poznati izvođači Mariya Neykova, Boris Gudjunov i pevačica narodne muzike Janka Rupkina. Let je, međutim, završen tragedijom koja je zauvek obeležila bugarsku muzičku istoriju.
Tokom poletanja avion je naglo izgubio visinu, udario o tlo, prelomio se na dva dela, a prednji deo se zapalio. Paša Hristova i kopilot Nikolaj Arabadžiev nalazili su se u prednjem delu letelice i poginuli su gotovo odmah. Ukupno je stradalo 30 ljudi, uključujući celu posadu.
U trenutku smrti, Paša je bila trudna sa svojim drugim detetom, čiji je otac bio Arabadžiev. Nakon identifikacije, sahranjena je na Centralnom groblju u Sofiji, u katoličkom delu.
Istraga i kontroverze
O uzrocima nesreće dugo je postojalo veoma malo zvaničnih informacija. Istraga je brzo stavljena pod velom tajne, a detalji su godinama ostali nedostupni javnosti.
Ono što je kasnije potvrđeno jeste da je avion neposredno pre leta prošao kroz opsežan remont koji je trajao mesecima. Tokom tog procesa navodno je napravljena ozbiljna tehnička greška – kablovi za kontrolu krilaca (elerona) bili su pogrešno povezani (levi na desni i obrnuto). Zbog toga su piloti, pokušavajući da stabilizuju avion, zapravo dodatno pogoršavali nagib, što je dovelo do pada na veoma maloj visini tokom poletanja.
Prema zvaničnom izveštaju koji je javno objavljen tek 2001. godine, zahvaljujući radu novinara lista „24 časa“, uzrok nesreće pripisan je nedostatku stručnosti – radove su izvodili tehničari bez dovoljno praktičnog iskustva, koristeći dva različita tehnička plana.
Glumac Vasil Draganov veruje da je meta bio njegov deda, koji je takođe bio povezan sa posadom kobnog leta i za koga se tvrdilo da je imao saznanja o švercu oružja u treće zemlje. Slične tvrdnje u kasnijim intervjuima izneo je i pevač Boris Gudžunov, navodeći da je kopilot bio potencijalna meta.
O kvalitetu Đuričićevog rukopisa svedoče recenzije četvoro uglednih recenzenata – operska diva i profesor emeritus Bisera Cvejić; operski pevač i redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu Nikola Mijailović; prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Sanja Kerkez i akademski slikar i profesor emeritus Miloš Šobajić.
Biografije, putujući glasovi i instrumenti u zapisima našeg sagovornika otkrivaju i niz istorijskih zanimljivosti i turističkih atrakcija. Zato će ova bogata edicija biti zanimljiva muzikofilima, ali i svim znatiželjnicima, ljubiteljima putovanja i jedne drugačije istorije i geografije – zemaljske kulturne mape koju donosi kroz „Muziku sveta“.
Stil / Vladimir Đuričić "Muzika sveta"
