"Čitav život sam proveo tragajući za istinom (smislom života). I jedino što mi je žao je vreme koje sam potrošio pokušavajući da konačno razumem... Istina je da istine nema... Živi i uživaj u životu ne dovodeći ga u pitanje...“
Ove reči tačno opisuju najveću grešku modernog čoveka. Mnogi žive kao da negde postoji univerzalni odgovor: jedna istina, pravi put, vodič za život. Ljudi godinama traže smisao, kao da je skriven, izgubljen ili namerno prikriven. I često zaborave da jednostavno žive dok traže objašnjenje.
Savremeni svet je opsednut pitanjima „zašto“? Zašto sam rođen? Koja je moja svrha? Da li živim pravim životom? Neki se porede sa drugima, čitaju filozofe i psihologe, nadajući se da će jednog dana izdahnuti sa rečima: "To je to. Shvatio sam.“ Ali ovo razumevanje ili nikada ne dolazi, ili se ispostavlja kao privremeno - do sledeće krize, problema ili razočaranja.
Glavna greška ovde je verovanje da smisao životamora biti grandiozan, uzvišeni, pa čak i društveno prihvatljiv. A ako ga niste pronašli, onda živite „pogrešno“. Ova ideja rađa anksioznost, krivicu i osećaj protraćenog života. Osoba počinje da procenjuje svoju stvarnost umesto da je živi: da li je ona dovoljno smislena, značajna i ispravna?
Jednostavna istina koja će vam otvoriti oči
Ali možda je istina da ne postoji jedna istina. Ne postoji univerzalno značenje koje odgovara svima. Život nije test sa tačnim i pogrešnim odgovorima. To je pre tok - sa radošću, bolom, šansama, greškama i neočekivanim obrtima. A pokušaj da se sve objasni i strukturira često stoji na putu jednostavnog življenja.
Kada Hopkins kaže „bez preispitivanja“, on ne zagovara glupost ili nepromišljenost. On govori o nečem drugom – sposobnosti da se bude u trenutku. Da se oseća, a ne samo da se analizira. Da se uživa u jednostavnim stvarima: razgovoru, jutru, šoljici kafe, smehu voljene osobe. Da se dožive emocije bez odmah pokušaja da se im prida filozofsko značenje.
Savremeni ljudi prečesto žive „kasnije“: kada shvate sebe, kada pronađu svoju svrhu, kada postanu najbolja verzija sebe. I u tom „kasnije“ se dešava pravi život. Možda najveća mudrost leži u tome da sebi dozvolite da jednostavno živite. Možda ne savršeno, i ne uvek po planu, već jednostavno kao ljudsko biće.
