Prema starim narodnim verovanjima, vreme koje nas zatekne na dan Božića ne posmatra se samo kao obična meteorološka pojava. U tradiciji naših predaka, ono je imalo dublje značenje i smatralo se znakom koji može da "nagovesti" kakva će godina koja dolazi biti – rodna, sušna, mirna ili nepredvidiva.
Božić je u narodu oduvek doživljavan kao početak novog ciklusa, pa se verovalo da priroda tog dana šalje poruke koje vredi oslušnuti.
Hladan Božić i sneg – simbol obilja
Ako je Božić hladan i prekriven snegom, u narodu se to smatra dobrim znakom. Veruje se da takvo vreme najavljuje plodnu i rodnu godinu. Sneg se doživljava kao simbol čistoće, zaštite i odmora zemlje, jer pod belim pokrivačem tlo "spava" i prikuplja snagu za prolećne useve.
Naši stari su govorili da sneg čuva vlagu u zemlji i štiti useve od izmrzavanja, pa se takav Božić povezivao sa bogatom žetvom, dobrim rodom i opštim obiljem u domaćinstvima.
Topao i sunčan Božić – upozorenje na sušu
Suprotno tome, topao i sunčan Božić, naročito ako nema snega, često se tumačio kao loš znak. Smatralo se da takvo vreme može da najavi sušniju i manje plodnu godinu. Verovalo se da zemlja bez snežnog pokrivača nema priliku da se odmori i „napuni snagom“, što može negativno uticati na useve.
U narodnim pričama često se pominjalo da "zeleni Božić" donosi "prazna polja", pa su se takvim vremenom ljudi potajno pribojavali godine koja dolazi.
Kiša, vetar i magla – znak promenljive godine
Postoje i tumačenja vezana za druge vremenske prilike. Kišovit Božić se smatrao nagoveštajem kišne godine, dok su vetar ili gusta magla ukazivali na nestabilne vremenske uslove, česte promene i nepredvidive mesece pred sobom.
U nekim krajevima se verovalo da jak vetar na Božić donosi nemirnu godinu, sa čestim nepogodama, dok je tiho i mirno vreme smatrano znakom stabilnosti i blagostanja.
Nasleđe predaka i veza s prirodom
Ova verovanja potiču iz vremena kada su ljudi živeli u tesnoj vezi s prirodom i kada je opstanak zavisio od vremenskih prilika i plodnosti zemlje. Posmatrajući prirodu na velike praznike, naši preci su pokušavali da predvide kakva ih godina čeka i da se na vreme pripreme za poljoprivredne radove i svakodnevni život.
Iako ova tumačenja nemaju naučnu osnovu, ona se i danas prenose kao deo narodnog predanja i kulturnog nasleđa. Ona podsećaju na vreme kada su vera, priroda i čovek činili neraskidivu celinu, a svaki znak na nebu imao svoje značenje.
