Danas obeležavamo Badnji dan, koji ujedno predstavlja i poslednji dan Božićnog posta. Ovaj dan ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji, jer je posvećen duhovnoj i telesnoj pripremi za najradosniji hrišćanski praznik Božić.
Badnji dan nosi sa sobom brojne običaje koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Iako se pojedini rituali razlikuju od kraja do kraja Srbije, njihova suština ostaje ista: uzdržanje, smirenost i molitva. Posebno važan deo tog dana jeste način ishrane, koji ima i simboličko i duhovno značenje.
Šta se jede na Badnji dan
Prema verovanjima i običajima našeg naroda, trpeza na Badnji dan mora biti posna, ali ne bilo kako. U skladu sa crkvenim pravilima i tipikom, na Badnji dan se posti isključivo na vodi.
Iako se u praksi često može videti riba na badnjačkim trpezama, crkvena pravila su po tom pitanju vrlo jasna: riba se na Badnji dan ne jede. Ovu praksu potvrđuje i zvanično tumačenje koje je objavila Eparhija šumadijska, a u kojem se posebno naglašava značaj jedne namirnice.
Preporučuje se da se na trpezi obavezno nađe žito, koje ima duboko ukorenjeno značenje u pravoslavnoj tradiciji.
Zašto je žito obavezno
Žito se priprema od zrna pšenice i simbolizuje skromnost i nadu. Na sajtu Eparhije šumadijske objašnjeno je zašto je upravo ova namirnica ključna za Badnji dan:
"Poslednji dan Božićnog posta se naziva Badnji dan (sočeljnik), jer ustav nalaže da se tog dana jede žito. Žito se sprema od zrna pšenice. Ono je prihvaćeno radi podražavanja postu Danila i trojice dečaka, koji se spominju uoči praznika Hristovog Rođenja, koji su se hranili zrnevljem, kako se ne bi oskvernili od paganske trpeze i saglasno rečima Jevanđelja: ‘Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovek i poseje na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od svih semena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim’."
Kod pravoslavnih hrišćana postoji još jedno važno pravilo koje se strogo poštuje. Na Badnji dan se, po tradiciji, ne jede ništa do pojave prve večernje zvezde. Ta zvezda simbolizuje onu istu zvezdu koja je, prema hrišćanskom predanju, obznanila Rođenje Isusa Hrista.
U skladu sa pravilima Crkve, propisano je da se na Badnji dan jede samo jednom u toku dana, i to nakon liturgije. Time se dodatno naglašava smisao posta kao duhovnog pripremanja, a ne samo telesnog odricanja.
"Na Badnji dan je propisano da se jede samo jednom dnevno posle liturgije. Za trpezom je po pravilu Crkve ustanovljeno da se jede na vodi, a ribu nikako ne bi trebalo da se drznemo da jedemo bez razgovora sa svojim parohom ili duhovnikom."
(Stil/ Blic Žena)
