Petnaest godina nakon pada libijskog režima 2011. godine, neki članovi porodice su preminuli, a drugi su izabrali tihi egzil, dok ime Gadafii dalje privlači lojalne sledbenike.
Gadafi je imao 10 dece, od kojih je dvoje usvojeno, svi do jednog su poznatih po svojim ekscesima tokom gvozdene vladavine svog oca. Sva su odrasla tokom 1970-ih i 1980-ih, dok je libijski lider učvrstio svoju apsolutnu moć i posebnu ideološku viziju, što je na kraju dovelo do njegovog pada 2011. godine.
Nekada su imena njegove dece punile stranice novina svojim bahatim i raskalašnim ponašanjem, da bi danas takav život zamenili onim diskretim.
Evo kako danas žive:
Hanibal (50)
Libijsko ministarstvo pravde istočne vlade u Bengaziju objavilo je oslobađanje Hanibala Gadafija. Poznat po svojoj brutalnosti, dospeo je na naslovne strane u Francuskoj zbog porodičnog nasilja , a u Švajcarskoj zbog zlostavljanja osoblja. Međutim, lekar i vojni oficir po obrazovanju proveo je 10 godina u zatvoru u Libanu zbog slučaja koji nije direktno povezan sa njim.
Hanibal Gadafi je proveo 10 godina u pritvoru bez sudskog postupka po optužbi za nestanak šiitskog sveštenik, imama Muse el Sadra.
Gadafija su 2015. godine oteli ekstremisti u Siriji gde je živeo u egzilu sa svojom suprugomLibankom i decom nakon što je njegov otac svirepo ubijen u ustanku koji je izbio u Libiji 2011. godine.
Optužen za nestanak sveštenika iz 1978.
Libanske vlasti su ga iste godine privele i optužile ga da je prikrivao informacije o sudbini imama Muse el Sadra, libanskog šiitskog sveštenika koji je nestao sa svojim pratiocima tokom putovanja u Libiju 1978. godine.
Hanibal Gadafi je imao samo dve godine kada je Sadr nestao i nije obavljao nikakvu visoku zvaničnu funkciju u Libiji.
Organizacije za ljudska prava osudile su okolnosti oko njegovog pritvora, nazivajući optužbe lažnim.
Gadafi je 2023. godine štrajkovao glađu zbog zatvaranja, a njegovo zdravlje se potom pogoršalo zbog čega je hospitalizovan.
Prošlog meseca libansko pravosuđe je naložilo njegovo puštanje na slobodu i odredilo kauciju od 11 miliona dolara.
Ajša, miljenica (49)
Bila je ponos svog oca kada se 2004. godine pridružila odbrambenom timu bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, postavši savetnik od poverenja. Jedina ćerka i omiljeno dete libijskog lidera stekla je reputaciju čvrstog pregovarača nakon oslobađanja zapadnih talaca koje je islamistička grupa Abu Sajaf držala na Filipinima. Predsednica dobrotvorne fondacije Vaatasimu, žena koju su italijanski mediji prozvali „Klaudijom Šifer pustinje“, udala se za Ahmeda Gadafija Gohsija, čoveka koji potiče iz istog plemena kao i njen otac.
U februaru 2011, protesti koje je pokrenulo "Arapsko proleće" prelili su se u Libiju. Ovom zemljom do tada je 42 godine suvereno vladao Muamer el Gadafi. Za razliku od zemalja Magreba, gde su se smene vlasti izvodile uz minimum nasilja, Libija je utonula u brutalni građanski rat. Pukovnik je ubijen 20. oktobra iste godine, a njegova supruga i deca koja su preživela pobegli su u Alžir dva meseca ranije. Ajša Gadafi, jedina ćerka svrgnutog lidera, u izbelištvu je na svet donela devojčicu.
Mala Safija, koja je ime dobila po baki, Safiji Farkaš, rođena je 30. avgusta. U tom trenutku Ajša je imala 35 godina i tek trodnevni izbeglički staž. Sa majkom i braćom čekala je vesti iz domovine. Nisu bile dobre. Gadafi je lišen života. Surova egzekucija naočigled celog sveta... Pre toga, u julu, ostala je i bez supruga Ahmeda, koji nije doživeo da vidi četvrto dete. Jedno od starije dece ubile su NATO bombe.
Od Gadafijeve ćerke dugo nije bilo lako ni traga, ni glasa. Međutim, u oktobru prošle godine iznenada se pojavila u Moskvi, izazvavši veliko interesovanje medija. Prisustvovala je otvaranju izložbe svojih slika u Državnom muzeju orijentalnih umetnosti. Radove je posvetila, a kome drugom, nego svom ocu, Pukovniku Gadafiju. Besmrtnom u srcima mnogih Libijaca, i ne samo njih.
Izložba, koja je otvorena 20. oktobra – na dan kada su ubijeni Gadafi i jedan od njegovih sinova – trajala je šest nedelja. Interesovanje je bilo ogromno. Među umetničkim delima sa potpisom Ajše Gadafi izdvaja se slika na kojoj vidimo beživotna tela njenog oca i brata kako lebde iznad gomile ljudi, dok ih oni slikaju mobilnim telefonima.
Saif el Islam (53)
Bivši diplomatski portparol libijskog režima, preko Gadafijeve međunarodne fondacije, privukao je pažnju u januaru 2025. godine tvrdeći da je Nikola Sarkozi zaista primio libijska sredstva za svoju predizbornu kampanju 2007. godine.
Tokom ustanka 2011. godine, u novembru te godine ga je zarobila milicija i brzo osuđen na smrt. Međutim, nikada nije predat libijskim vlastima niti Međunarodnom krivičnom sudu, koji je zahtevao njegovu ekstradiciju. Oslobođen je 2017. godine. Nestao je iz javnosti sve dok nije objavio svoju kandidaturu za odložene predsedničke izbore 2021. godine.
Mohamed, inženjer (55)
Mohamed, telekomunikacioni magnat i predsednik Libijskog olimpijskog komiteta, najstariji je sin i jedino dete iz Gadafijevog prvog braka. Tih i politički neaktivan, prvo je pobegao u Alžir pre nego što se, poput svoje sestre Ajše, preselio u Oman.
Saadi, pali fudbaler (52)
Fudbalski entuzijasta koji je sanjao o profesionalnoj karijeri u Libiji i trenirao ga je Maradona, Saadi je investirao u Juventus Torino i kratko je igrao za razne italijanske timove. Sa manje od 30 minuta ukupne profesionalne igre, njegovu karijeru je okončao doping skandal 2007. godine.
Nakon propale fudbalske karijere okrenuo se građevinskim radovima.
Sadi je 7 godina proveo u zatovoru, kaznu je služio u Tripoliju, a bio je optužen za zločine protiv demonstranata, ali i za ubistvo svog bivšeg trenera Bašira al-Rajanija.
Preselio se u Istanbul, gde je nestao iz javnosti.
Milad Abustaja i Hana, usvojena deca
Malo se zna o Gadafijevoj usvojenoj deci sa njegovom drugom ženom, Safijom. Porodična legenda kaže da je Milad Abuctaja spasao svog oca tokom američke racije 1986. godine, u kojoj je Hana, tada dvogodišnjakinja, navodno poginula. Drugi izvori sugerišu da je Hana preživela, studirala u Londonu i bavila se medicinom u Tripoliju.
Trojica Gadafijevih sinova su poginula tokom pada režima 2011. godine. Moatasim Bilah , koji je imao 49 godina, bio je nakratko prognan u Egipat, predvodio je represije u Misrati i Bengaziju, a umro je u Sirtu 2012. godine. Poznat po raskošnim zabavama na Sen Bartolomeju kojima su prisustvovale poznate ličnosti poput Maraje Keri i Bijonse, prethodno je smenjen sa vlasti nakon što je kovao zaveru protiv svog oca.
Hamis , „ratni vođa“, predvodio je specijalni bataljon od 4.000 vojnika i ubijen je u blizini Tripolija u 30. godini. Saif el-Arab , 29, diskretni vojni oficir školovan u Nemačkoj, ubijen je u NATO bombardovanju u aprilu 2011. godine.
