Postoje stare stvari koje su ljudi nekada doživljavali kao mnogo više od običnih predmeta. One su bile povezane sa verovanjima, simbolima i zaštitom doma. I danas, mnoge od tih zabrana osećamo instinktivno – kao da unutrašnji glas kaže: "Ne diraj, ne daj, ne mešaj se."
Moja baka je uvek govorila: "Ne možeš sve da daš, čak i ako te mole. Neke stvari čuvaju kuću, sreću i mir." Kao dete, sve mi je to delovalo smešno, ali s godinama sam shvatila – u tim zabranama ima brige i poštovanja prema onome što se ne vidi, ali se oseća.
Zato, evo 6 stvari koje je bolje zadržati u svom domu – ne iz pohlepe, već radi mira.
1. So
So se oduvek smatrala svetom. Nije bila samo začin, već zaštita doma. Prosuta so bacala se preko levog ramena da otera nesreću. Davati je drugima, naročito "na veresiju", smatralo se lošim znakom. Ako želite da pomognete, bolje je prodati je za simboličan novčić nego pokloniti.
2. Igla
Nekada su igle služile i kao amajlije – čak su ih kačili i bebama za zaštitu od uroka. Vremenom su ostale simbol koji upija negativnu energiju. Tuđe igle ne treba podizati ni primati na poklon. Ako je nađete u kući posle nečije posete, najbolje je da je bacite ili spalite.
3. Metla
Metla nije bila samo sredstvo za čišćenje, već simbol doma i porodične energije. Poklanjati metlu značilo je "pomesti" i sreću i novac iz kuće. Posebno se verovalo da metla može "otjerati udvarače", pa je nikada nisu davali drugima.
4. Šećer
Šećer je predstavljao radost i blagostanje. Prosuti šećer značio je dolazak sreće. Ali poklanjati ili pozajmljivati šećer iz kuće smatralo se lošim – kao da se iznosi "slatkoća života". Zato je uvek trebalo da bude u kući i da se čuva.
5. Šivaće igle
I obične igle za šivenje imale su posebno mesto. Smatralo se da mogu "seći sudbinu" i zato se nikada nisu davale na poklon, osim ako su potpuno nove. Stare igle čuvale su se zatvorene, obično sa koncem, kako ne bi "ubole" život onih koji ih koriste.
6. Ogledalo
Ogledalo se smatralo portalom koji upija i svetlo i tamu. Posebno stara ogledala zadržavaju "senke prošlosti". Poklanjati ih drugome značilo je deliti deo svoje duše. Zato su ih često pokrivali noću ili kada je u kući bio bolesnik. Ako se ogledala rešavate, bolje ga je umotati u tkaninu i baciti, nikako poklanjati.
Na prvi pogled, sve ovo deluje kao sujeverje. Ali nije bez razloga što su generacije ljudi verovale u ovakve znakove. Možda su jednostavno bile pažljivije prema onome što mi danas, u brzini i žurbi, ne primećujemo.
Ako pri davanju neke stvari osećate nemir, zadržite je. Nije stvar u predmetu, već u tome da čuva deo vaše energije i doma.
