Kada ljudi čuju za ovo mesto, prva pomisao je da li je moguće da se nešto ovako dešava u 21. veku u modernom društvu? Da li je moguće da vlasti ovo dozvoljavaju? I najvažnije pitanje od svega - gde je nestala ljudskost?
Naime, u selu Daulatdija u Bangladešu, svakog dana više od 1.500 žena i devojčica pruža se*sualne usluge oko 3.000 muškaraca za cenu od samo 2 funte po klijentu. U pitanju je jedno od najvećih legalnih bordela na svetu. Mnoge devojčice su kidnapovane, prodate od strane svojih porodica ili prevarene od strane momaka i makroa i poslate da se prostituišu u ovom selu.
„Samo želimo da se igramo. Volele bismo da neko pronađe neko drugo mesto za nas, negde napolju, da živimo,” rekla je jedna devojčica, čiji je život, kao i hiljade drugih, uništen u zamci ovog sistema.
Selo je prekriveno šupama od valovitog lima, uskim ulicama, kanalima punim prljavštine i dućanima, a cela zajednica funkcioniše oko bordela uz tiho odobravanje vlasti koje godinama ignorišu zlostavljanje.
"Da mi žena sazna, ubila bi me"
„Ima ih mladih i starih. Od deset do četrdeset godina. Cene zavise. Od 60 centi do 10 evra,” rekao je jedan kamiondžija kroz smeh.
Daulatdija se nalazi uz reku Padmu, tik pored železničke stanice i pristaništa, što je čini pogodnim stajalištem za kamiondžije i putnike.
„Da mi žena sazna, ubila bi me,” rekao je jedan od njih u intervjuu za dokumentarac ARTE.tv.
Devojčice koje dospeju u Daulatdiju najčešće duguju madam 200–300 dolara, koje ih „otkupe” i zadrže dok ne vrate dug. I kad ga vrate izlaza nema. Rad u prostituciji se nastavlja, samo više nisu pod nečijom formalnom kontrolom.
Jedna žena je ispričala: „Imala sam osam godina kada su me doveli ovde. Žena mi je dala dve čokolade. Ušle smo na prednja vrata, a ona je otišla kroz zadnja. Prodala me je. Nisu mi dali da odem. Bila sam prestravljena."
Danas ta žena ima svoju decu i još uvek sanja o povratku: „Kad bih je videla, ništa joj ne bih rekla. Samo bih joj dala koliko god novca traži. Samo da me vrati pred školu. Odatle ću se sama snaći."
U Daulatdiji živi i do 1.000 dece, uglavnom u istim sobama u kojima njihove majke rade.
Jedna majka priznaje: „Moramo da primamo mušterije pred njenim očima. Moramo da preživimo, da ih školujemo, da im damo da jedu. Kako drugačije?”
Muškarci koji dolaze u Daulatdiju nemaju nikakav osećaj krivice.
„Dođem da se opustim. Naporno radim, i ovde se odmorim. Uzmem onu koju mi se sviđa. Ne previše svetlu, ne previše tamnu - srednje. Ne osećam se loše. Samo se zabavljam. Svi treba da uživaju,” izjavio je jedan „klijent”.
Uprkos stravičnim uslovima, se*sualni rad je legalan u Bangladešu, ali samo u registrovanim bordelima. Ipak, većina žena i devojaka radi na ulici ili po privatnim kućama, što ih izlaže dodatnoj opasnosti od policije, nasilja i bolesti.
U Daulatdiji ni mrtvi nemaju mira. Jedna starija žena koja tamo živi već 50 godina ispričala je kako je morala da angažuje tri zavisnika da sahrane mrtvorođenu bebu njene komšinice: „Samo su oni hteli da je dodirnu. Molila sam ih.”
Nekada su tela bacali u reku, jer ih meštani drugih sela nisu puštali da ih sahrane u zemlji.
Organizacije poput Amnesty Internationala i lokalnih NVO godinama pokušavaju da ukažu na zlostavljanja i neljudske uslove u ovom selu. Prošlog meseca iz Amnesty-ja je poručeno: „Ženama Daulatdije: više nećemo ćutati. Vreme je za zatvaranje ovog mesta i izgradnju pravih domova i sigurnih radnih mesta za žene.”
Ali vlasti još ćute. A nova deca odrastaju u sobama punim bola, gledajući iste scene koje su njihove majke gledale pre 10, 20 ili 30 godina.
Stil / Žena / ARTE.tv
· Reaguj
