Junus Emere iz Turske danas živi u Srbiji, a razlog njegove selidbe je – ljubav. Njegova životna priča počinje u Alanji, gde je tokom pandemijske 2020. godine upoznao Milenu, devojku iz Srbije. Upoznali su se u hotelu u kom je Junus tada radio kao student, dok je Milena boravila tamo na letovanju. Naizgled običan susret na plaži prerastao je u duboku i iskrenu vezu.
– Na početku smo se samo lepo družili, ali ja sam znao da ne želim da to ostane samo letnja priča. Potrudio sam se da Milena postane moja devojka. Sada je moja supruga – ispričao je Junus za portal Naj žena.
Već nakon šest meseci veze počeo je da razmišlja o budućnosti i mogućnosti preseljenja u Srbiju.
– Bio sam svestan da, kada završim fakultet i posao na aerodromu, neću imati mnogo opcija u Alanji. S druge strane, Milena kao diplomirani stomatolog teško bi mogla da pronađe posao u Turskoj bez posebnih dozvola. Bilo mi je jasno da, ako želimo da budemo zajedno, ja treba da dođem kod nje – objašnjava Junus.
Lako savladao srpski jezik – a običaji ga iznenadili
Nakon godinu dana veze shvatio je da mu učenje srpskog jezika ide iznenađujuće lako. Kaže da je ranije u hotelu rado komunicirao s turistima iz Srbije i da mu je to dosta pomoglo. Međutim, prilagođavanje srpskim običajima nije išlo tako glatko.
– Srpski običaji su mi u početku bili veoma komplikovani, ima ih mnogo. Neki su nam slični, ali najveća razlika po meni je to što se u Srbiji na svadbama i praznicima alkohol pije otvoreno. U Turskoj je to neprihvatljivo i ako se pije, to se radi u tajnosti – iskren je Junus.
Kao kulturološku razliku ističe i običaj da slavljenik u Srbiji časti goste za rođendan, dok je u Turskoj obrnuto – tada gosti časte slavljenika.
– I naravno, nešto što kod vas ima posebno mesto – slava. Toga kod nas nema, i to je nešto što sam morao da upoznam kroz Mileninu porodicu i njihova obeležavanja – dodaje.
Venčanje, zlato i dozvola roditelja
Kada je reč o svadbama, Junus ističe da se u Turskoj mladić i devojka ne mogu venčati bez dozvole roditelja, što je i dalje deo tradicije. Još jedna razlika koja mu je bila zanimljiva jeste ta da se u Srbiji simbolično „kupuje mlada“, dok se u Turskoj mladi poklanja zlato koje kasnije koristi u životu s partnerom.
Bez obzira na razlike, Junus i Milena neguju međusobno poštovanje i zajedno proslavljaju sve praznike – i hrišćanske i muslimanske. Za njih su praznici vreme zajedništva i radosti.
– Ne želimo da jedno drugo isključujemo u tim danima. Uživamo da zajedno obeležavamo sve praznike, jer to su trenuci sreće i porodice – kaže Junus.
Vaskrs kod Mileninih roditelja u Valjevu
Ove godine, Vaskrs su proslavili kod Mileninih roditelja u Valjevu.
– Obožavam da idem tamo. Milenina majka je za mene kao druga majka. Sjajno se slažemo i uvek mi je lepo u njihovom domu. Pomagao sam oko šaranja jaja i bilo je baš zabavno – priča kroz osmeh.
Roditeljski šok i podrška
Kao i u mnogim mešovitim vezama, na početku je bilo neodobravanja. Junusova majka bila je zabrinuta kada je čula da se njen sin zabavlja sa Srpkinjom, jer je, kako kaže, verovala u predrasude da Srbi ne vole Turke. I Milenini i Junusovi roditelji bili su iznenađeni njihovom vezom i imali su mnoga pitanja.
– Bilo je pitanja koja su počinjala sa "zašto?", ali niko nam nije branio ljubav. Milenina majka nas je ubrzo iskreno podržala, a kada su moji roditelji upoznali Milenu – bili su oduševljeni. Rekli su da je bolja od mnogih devojaka iz Turske – kaže Junus sa ponosom.
Dodaje da mu je bilo teško da napusti domovinu, ali da danas zna da je doneo pravu odluku.
– Mojoj majci je bilo teško što odlazim, ali sada kad vidi koliko smo srećni, i ona je srećna. Najvažnije je da smo zajedno – zaključuje.
