Na društvenoj mreži, 15. avgusta 2016. godine, Merdić je napisao:
"Odeš u svet trbuhom za kruhom, za prokletim parama. I onda ti je jedna pesma dovoljna da pustiš suzu za rodnom kućom, za ocem... I sve je dobro dok srce nije kamen kojeg ništa ne dodiruje."
Ova iskrena objava uz fotografiju rodne kuće ili omiljenog pejzaža dirnula je mnoge i postala simbol nostalgičnih osećanja ljudi iz dijaspore.
Cena boljeg života
Veliki broj ljudi iz Bosne i Hercegovine, ali i šireg Balkana, napustio je svoje domove tokom poslednjih decenija. Trbuhom za kruhom odlazili su uglavnom u zapadne zemlje, vođeni željom za sigurnijom budućnošću i boljim uslovima života. Međutim, cena tog izbora je često teška i emotivno iscrpljujuća.
Život u dijaspori nosi sa sobom neprestanu borbu. Sa jedne strane, tu je rad na stvaranju boljih uslova za porodicu, dok sa druge strane ostaje neizbrisiva tuga za zavičajem. Mnogi ljudi opisuju taj osećaj kao večitu borbu između zahvalnosti za ono što su postigli u inostranstvu i tuge zbog onoga što su ostavili iza sebe.
Suze za rodnim krajem
Kako Miralem piše, jedna pesma može biti dovoljna da probudi lavinu emocija. Zvuci sevdalinke, miris domaće kuhinje, čak i obična reč izgovorena na maternjem jeziku često podsećaju ljude u dijaspori na rodni kraj. Sećanja na detinjstvo, porodične trenutke i tradicionalne običaje vraćaju ih u prošlost, podsećajući ih na sve ono što su ostavili kada su krenuli u nepoznato.
Nostalgija se naročito pojačava tokom praznika i porodičnih okupljanja, kada mnogi ne mogu biti sa svojim najmilijima. Tada postaje jasno koliko je život u tuđini usamljen i koliko nedostaju jednostavne stvari koje su nekada bile svakodnevica.
"Srce nije kamen"
Merdićeva rečenica "Sve je dobro dok srce nije kamen kojeg ništa ne dodiruje" ukazuje na snagu emocija koje su uvek prisutne kod onih koji su daleko od svog doma. Iako su mnogi ljudi iz dijaspore uspeli da izgrade uspešne karijere i omoguće svojoj deci bolje prilike, tuga za rodnim krajem nikada ne nestaje.
Za većinu njih, rodna kuća, selo ili grad u kojem su odrasli i dalje su deo njihovog identiteta. Bez obzira na to koliko daleko otišli, ostaje neizbrisiva veza sa korenima. Ta veza ih često tera da se vraćaju svom zavičaju, makar na kratko, kako bi se ponovo osećali kao kod kuće.
Miralem Merdić je jednim iskrenim statusom osvetlio univerzalnu priču mnogih ljudi koji su otišli u inostranstvo. Njegove reči podsećaju na važnost emocija i sećanja, čak i u svetu koji često forsira pragmatičnost i fokus na materijalne vrednosti.
