Svi mi imamo neki nerešiv problem na poslu sa kojim se borimo. Često se pojavljuje na dnevnom nivou, a retki srćenici barem jednom mesečno imaju krizu koju ne znaju kako da reše.
Stiv Džobs se kleo u pravilo do 10 minuta zbog kojeg je, kako je tvrdio - postao pametniji.
Šta bi radio Stiv Džobs kada bi naišao na nerešiv problem na poslu?
Ustao bi i otišao u šetnju.
"Duga šetnja je bila njegov omiljeni način za ozbiljan razgovor sa samim sobom", izveštava Džobsov biograf Volter Ajzakson.
"Toliko vremena koje smo proveli zajedno mi smo provodili u jednoj od tih šetnji tokom kojih bismo imali vrlo ozbiljne razgovore", priseća se legendarni dizajner Džoni Ajvs.
Za Stiva Džobsa ta šetnja nije bila samo ljubav prema prirodi i zdravom životu. Pokojni šef Epla je znao ono što je nauka tek sad potvrdila - hodanje čini da naš mozak radi bolje, pomažući nam da rešimo probleme koji su nas paralisali dok smo sedeli.
Zato savremeni neuronaučnici preporučuju da svi radimo ono što je radio Stiv Džobs i da sledimo njegovo pravilo od 10 minuta: Ako ne možete da rešite težak problem na poslu, izađite u šetnju na 10 minuta, ustanite, krenite i videćete kako će sve da se "razbistri".
O ovome priča i Mithu Storonije, neuronaučnica sa Kembridža koja kaže: "Imam neke klijente, i… jedan generalni direktor je usvojio pravilo da, ako sedi ispred svog kompjutera sa problemom koji nije uspeo da reši 10 minuta, mora odmah da napusti svoj sto i ode u šetnju".
Mozak nije kao mišići, objašnjava ona. Ako radite fizički posao kao što je onaj na građevini, vi ćete nastaviti da radite i radite dok se ne zamorite sasvim. Više truda generalno dovodi do više rezultata.
Ali za poslove u kojima se više oslanjamo na svoj mozak nego na mišiće, ovaj pristup „više je više“ često ima negativan efekat. Kad god morate da smislite novu ideju ili rešite problem, potrebno vam je otvorenije, labave mentalno stanje u kome vaš um može da stvara nove veze i otkriva puteve oko prepreka. Samo sedenje u kancelariji i borba za ideju dovodi do frustracije, a ne do eureka trenutaka.
Umesto da pokušavamo da forsiramo ideje, tvrdi Storoni, moramo da gurnemo svoj mozak u optimalno stanje da bi stigla inovativna rešenja.
Šetnja vas „održava u ispravnom mentalnom stanju, ali u isto vreme, održava vašu pažnju u pokretu, jer se vaše okruženje kreće dok hodate, tako da vaša pažnja ne može da se fokusira ni na šta. Dakle, to vam upada u glavu i istražuje vaše probleme i pokušava da ih reši na različite načine“, kaže ona.
Hodanje vas tera da razmišljate o mnogim novim stvarima. Ali takođe vas sprečava da opsesivno razmišljate o bilo kojoj konkretnoj ideji.
Ako još uvek sumnjate u to da li funkcioniše pravilo od 10 minuta, onda dostignuća Stiv Džobsa treba da vas uvere u to.
Isto pravilo koristi i Mark Zakerberg, tvrdeći da mu upravo ovo pravilo do 10 minuta hodanja pomaže da postane inovativniji.
