U 19. veku, pionirka ženskog novinarstva Elizabet Džejn Kokran, poznatija kao Neli Blaj - istražila je i iznela na svetlost neke uznemiravajuće prakse iz jedne bolnice za mentalno obolele.
Nije misterija da su se nekada instituti za mentalno zdravlje pridržavali nekih uznemiravajućih praksi i da su ozbiljne promene morale da se naprave.
Poznati Rozenhanov eksperiment iz 20. veka je pokazao da lekari nisu bili u stanju da razlikuju zdravu od mentalno obolele osobe, dokazujući da su mnogi zdravi pojedinci provodili dane zaključani u psihijatrijskim ustanovama.
Pre toga, u 19. veku, pionirka ženskog novinarstva Elizabet Džejn Kokran, poznatija kao Neli Blaj - po kojoj je urađen lik Lane Vinters u drugoj sezoni serije American Horror Story - istražila je i iznela na svetlost dana strahovite uslove u jednoj psihijatrijskoj bolnici. Neli je pristala da izvrši tajni zadatak za list New York World, koji je imao za cilj da istraži užasne uslove u Ustanovi za mentalno zdravlje na ostrvu Ruzvelt - nekadašnje ostrvo Blekvel u Njujorku. Ona je kasnije objavila svoje iskustvo u knjizi "Deset dana u ludnici".
Ni Neli ni njen urednik nisu znali kako će Neli uopšte da uđe u ovu ustanovu, a ono što ju je najviše brinulo je kako izaći. Ona je provodila dane ispred ogledala vežbajući svoje "ludo" lice, čak je i prestala da se kupa. Kada je bila uverena u svoju ulogu, Neli se registrovala u Privremenom domu za žene pod imenom Neli Broun i tako je otpočela svoju predstavu.
Neli nije nikada pre toga imala kontakt sa mentalno obolelim osobama, pa joj je najteži zadatak bio da ubedi komisiju svojom glumom. Međutim, nije dugo trebalo da komisija pošalje Neli u ustanovu na ostrvo Ruzvelt. U svojoj knjizi se priseća tog trenutka kada je zakoračila u zgradu i kada joj je jedna od pacijentkinja prišla i rekla: "Ludilo se ne može videti na tvom licu".
Ona je provela deset dana u ustanovi, a ono čemu je prisustvovala ju je ostavilo u šoku. Ako je ušla unutra potpuno zdrava, nakon toga ostala je uznemirena i užasnuta. U svojoj knjizi je opisala sve grozne načine na koje su pacijenti mučeni.
Pacijenti su bili stalno ostavljani na hladnoći. Drhtali su i prosjačili za dodatnu odeću koja im nikada nije dodeljena. Osoblje je tuklo žene ukoliko ne bi poštovale naređena koja su im data. Neli takođe napominje da nisu preduzete mere radi zaštite žena. U slučaju požara, pacijenti bi goreli u svojim sobama, pošto niko ne bi došao da ih pusti napolje. A opasni pacijenti, umesto dobijanja odgovarajuću negu, bili su vezani konopcima.
Takođe, Neli je napomenula da je hrana za pacijente bila očajna. Dobijali su hladan čaj i hleb sa maslacem koji je bio nejestiv. Čak je u jednom trenutku u svojoj hrani pronašla pauka. Najgora stvar je bila što su pacijenti bili primorani da jedu tu hranu.
U svojoj knjizi Neli opisuje kako je bila prisiljena da skine odeću ispred drugih žena, a potom da se okupa u izuzetno hladnoj vodi. "Moji zubi su se mučili, udovi su mi se tresli, a koža mi je postala plava od ledene vode. Odjednom sam dobila, jednu za drugom, tri kante ledeno hladne vode nad mojom glavom. Doživela sam neko osećanje kao da se davim dok su me vukli, guralu i tresli".
Pacijenti su takođe bili primorani da sede na klupama od šest do osam ujutru i to bez kretanja i razgovora. Nije im bilo dozvoljeno da čitaju, ili da pišu.
Ubrzo nakon izlaska iz ove ustanove, Neli je objavila knjigu u kojoj detaljno opisuje sva mučenja koja je preživela unutra. Knjiga je brzo postala pravi hit i rezultirala je istragom sa velikom porotom. Neli je napisala da su ovakvi uslovi mogli dovesti do toga da svaka zdrava osoba brzo mentalno oboli. U knjizi Neli još piše: "Imam to zadovoljstvo, znajući da će se o nesrećnim ljudima bolje starati zbog mog rada".
A kako ljudi doživljavaju tuče i zašto ih snimaju dok se sve to dešava, objašnjava naš psiholog. Obrazloženje pogledajte u videu ispod:
