Ljubavi iz prošlosti često ostave neizbrisiv trag na naše živote, a priče o njima izazivaju najdublje emocije. Jedna takva priča iz nekadašnje Jugoslavije, dolazi od gospođe Dine, 64-godišnje udovice, koja je putem portala "Moje vrijeme" podelila emotivnu ispovest o svojoj velikoj ljubavi iz sedamdesetih godina prošlog veka.
Sudbina je, nažalost, njenog voljenog odvela u Ameriku, dok ona danas živi u Danskoj, noseći tu ljubav još uvek u svom srcu.
U pismu koje je ganulo mnoge, Dina se priseća kako je sa svojih 17 godina upoznala tadašnju ljubav, mladića koji je imao 20 godina. Njihova veza započela je spontano, a ubrzo je postala toliko snažna da su se, prema njenim rečima, zavoleli u potpunosti.
"Imala sam 17 godina, a moja tadašnja velika ljubav 20. Nakon spontanog upoznavanja, počeli smo da se zabavljamo. Ljubav je bila obostrana, voleli smo se i uživali u zajedničkim trenucima. Upoznao me je sa svojom porodicom, koja me uvek lepo primila kad bismo ih posećivali. Isto je bilo i sa mojom porodicom – zavoleli su ga, a i on njih", priseća se Dina.
Rastanak i optužbe
Njihova sreća je, međutim, bila prekinuta kada je on morao da ode u vojsku. Dina se priseća teškog rastanka, kada joj je ponudio veridbu, na koju nije pristala jer je smatrala da se nisu dovoljno upoznali. Iako tužan, razumeo je njenu odluku.
"Bio je to težak rastanak. Predložio mi je da se verimo, ali nisam pristala jer sam smatrala da se nismo dovoljno upoznali, što sam mu i rekla. Bio je tužan, ali me razumeo. Dopisivali smo se redovno i svako pismo sam čekala s nestrpljenjem", napisala je gospođa Dina.
"Ne mogu opisati emocije koje bi me preplavile dok sam čitala njegova pisma – svaki put bih plakala. Povremeno bi dolazio na odsustvo, a na rastanku smo zajedno plakali i zaklinjali se na večnu ljubav. Sve je bilo kao u ljubavnim filmovima dok jedno njegovo pismo nije donelo veliko razočaranje. Napisao mi je: 'Prevarila si me.' Pisala sam mu da to nije istina i pitala ga otkud mu takva pomisao. Do danas ne znam ko mu je rekao tako nešto."
"Rekao je da ga je neko obavestio da me video zagrljenu s nekim mladićem u gradu. Dani su prolazili u suzama i bolu. Kad se vratio iz vojske, moja mlađa sestra me pozvala da izađem, jer je on napolju čekao i želeo da pričamo."
"Znam da je to bio trenutak o kojem sam sanjala i želela sam da me zamoli za oproštaj. Ali kroz suze sam govorila porodici da ne mogu da izađem. Imala sam svoj stav i držala ga se. Bolelo je do beskonačnosti. Sada znam da je to bio neki oblik ponosa. Kad je otišao, znala sam da je to zauvek", priznaje Dina.
Životi na različitim kontinentima
"Godine moje tuge su prolazile. U firmi gde sam radila srela sam njegovu rođaku koja mi je rekla da se oženio. Praznina i bol u srcu su me gušili. Prolazilo je vreme, dobio je ćerku koju je nazvao po meni. Ja sam imala nekoliko kratkih veza, ali sam uvek mislila na njega i upoređivala ih s njim. Udala sam se za čoveka koji me je osvojio svojim lepim osobinama. Imali smo dva sina i živeli smo lepo, trudeći se da im pružimo ljubav i obrazovanje."
Tokom rata, njena porodica se preselila u Dansku. "Otišli smo u Dansku, a moja nezaboravljena ljubav živi u Americi. Danas imam 64 godine i muž mi je preminuo pre tri godine. Godinu dana posle njegove smrti, poželela sam da stupim u kontakt sa bivšom ljubavi i javila sam mu se porukom."
Nema mesta za žaljenje
"Odgovorio mi je i rekao da želi da me pozve. Razgovarali smo i sada smo prijatelji na Fejsbuku. Dopisujemo se, a od njega ponekad dobijem pesme o našoj ljubavi. Moram priznati da sam pregledala njegove fotografije i objave koje je postavljao kroz godine i našla pesme koje govore o bivšoj ljubavi koja se ne zaboravlja. Poželela sam mu srećan život s porodicom. Duboko u srcu nosim tu ljubav, ali sudbina nije bila na našoj strani“, završava svoje dirljivo pismo gospođa Dina.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
