Postoje tako neki ljudi koji su rođeni dobri. Oni su zadovoljni i srećni sa tim malim što imaju, i ništa drugo od Boga ne žele osim da to što imaju - potraje. Jedna od takvih velikih ljudi koji žive malo i lagano je i Zdenka Kučera, koja živi kod Kiseljaka a sa Alenom Avdićem je pričala o tome kako živi u slozi i ljubavi sa svoje tri sestre i tri brata. Ona kao najmlađa kaže da svi jedni drugima pomažu, da čuvaju jedni druge, smatrajući da je to normalno i poželjno za sve.
"Kad sve dane svog života saberem, sve mi stane u jedan dan života," kaže ona navodeći kako je važno biti dobar i pomagati drugima, jer to je jedino bitno. Na pitanje kako vidi sve one ljudi koji se svađaju sa najbližima, koji jedni drugima prave pakao od života, one žene koje su u stanju da ostave porodicu i odu, ona kaže:
"Ima tih nekih je*** svekrva. Takva je bila i moja. Da me nije rastavila do muža - ckrla bi. Mislila je da on može bolje, mislila je da ja nisam za njega. Pet godina sam živela sa njim u Hamburgu, a onda je on našao drugu. I šta ću ja, pokupim se i sa detetm se vratim ovde, kući. Posle se on oženio i ja sam se opet udala i dobila sa ćerku. Sa tim drugim mužem još uvek živim."
Kod Zdenke nema zavisti, nema loše priče, ružnih reči. Ona je srećna, zadovoljna i to se vidi. O svekrvi i bivšem mužu ništa loše ne želi da kaže, jer "bilo pa prošlo."
"Danas se ne smeš ni nasmejati, svet odmah kaže - šta je onoj budali, šta se smeje. A ljudi ne shvataju da ništa u životu nije važno koliko biti dobar.
Viđala sam na sahranama - imao je sve, a opet je otišao dole, umro je a ništa sa sobom nije poneo. Ja sam zadovoljna sa svojim ovim što imam, imam dosta."
