Jovica Spajić, naš čuveni ultramaratonac i pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, oduševljava ljude kako sportskim rezultatima u veoma zahtevnim trkama svuda u svetu, tako i načinom života. Prolazio je razna iskušenja od Italije, preko Amerike, do Alpa i Aljaske. Sa druge strane, uvek podvlači da ne radi sve to kako bi mu se drugi divili, štaviše, ne voli kada neko veliča njegov uspeh, te se čini da je skromnost ovog spartanca ogromna. Ali, mi smo imali priliku da vidimo da se iza tog stamenog tela krije veliko srce.
Jovica je sa svih svojih trka poklanjao suvenire i opremu, prodavao medalje, ne bi li novcem pomogao decu i one kojima je to potrebno. A sada je tu za svoju rođaku Anu Spajić iz Priboja, koja vodi bitku sa Non-Hočkin limfomom. Njegovu poruku za one koji trenutno proživljavaju najteže momente u životu, ali i za ljude koji su im potpora, svi bi trebalo vrlo pažljivo da pročitamo i dobro razmislimo.
- Odrasilo smo zajedno, dalji smo rođaci. Priboj je manje mesto, sva deca su se znala, družili smo se, bili smo bliski, bilo je mnogo spontanije u to vreme. Sa Aninim bratom sam stasavao kroz sport. Kada se desila cela ova situacija, najmanje što sam mogao jeste da je podržim - rekao je za "Stil" čuveni ultramaratonac Jovica Spajić.
Isitče da je bila jedna od najlepših devojčica u njihovoj osnovnoj školi, a kao i svi što je poznaju, apostrofirao je njen osmeh.
- Svi moji drugari su je simpatisali, njen osmeh je čaroban. Uvek su mene pitali da li mogu da ih upoznam sa njom ili kažem neku lepu reč o njima, znate kako to već ide. Uvek je privlačila ljude svojom ljupkošću i harizmom, a ja kod nje najviše volim iskrenost i neposrednost - kaže Jovica.
Upravo njen način borbe sa teškom dijagnozom koja joj ugrožava život postao je njegova zvezda vodilja kako da se postavi u prelomnim momentima.
- Pravi je borac. Pored svega što radim i mog posla, osećam se nedoraslim pred njom. Mnogo je veći podvižnik od mene. Naprosto, sada mi je ona uzor. Taj njen karakter vidim kao zvezdu vodilju kroz ono što ja radim u životu. Siguran sam da će ta njena odlučnost i borba izvojevati pobedu nad ovom opakom bolešću - smatra Spajić.
- Životni putevi su nam se razišli, nismo se često čuli. Ali, otkako sam saznao, preko zajedničke bliske prijateljice joj šaljem poruke podrške i pozitivnu energiju. Stavio sam joj do znanja da sam tu za šta god da treba. Ja sam mali u ovom svetu i možda nisam toliko uticajan, ali ću dati sve od sebe. Svačije malo je za Anu mnogo - smatra ultramaratonac.
Naime, iako se uvek kada je u prilici odazove pozivu za humanitarne akcije ili tribine, svestan je da ne može svakom da pruži pomoć, ali zato poručuje da je važno da bilo koji čovek u svom mikro svetu uradi sve što može, tada bi ova planeta bila mnogo lepše mesto za život.
- Zbog prirode posla kojim se bavim, sporta, porodice, nisam u mogućnosti da ispratim sve tužne životne priče kojih je jako puno. Ne možete, naprosto, svima da se nađete u datom trenutku. Zvuči surovo i jako je teško pričati o tome. Pokušavam da se odazovem bliskim ljudima, prijateljima, ljudima koje znam, koji žive u mom okruženju. Kad bih imao tu moć, ja bih pomogao svima u svetu. Ali, ne volim to da ističem. Videćete, nećete pronaći moje ime na društvenim mrežama, niti bilo gde da se oglašavam. Mislim da je to licemerno i da se to zloupotrebljava. Pomoći ću čista srca sa ljubavlju, ali opet, da to ostane u nekim granicama cilja. Ne želim da se ja pominjem, u ovom slučaju Ana je bitna - izričit je Jovica.
- Imamo dosta empatije, zato ja volim naš narod. Blagosloven sam što sam rođen u Srbiji. U Aninom slučaju, oni koji ne mogu materijalno da pomognu, šalju pozitivne misli i mole se za nju, šalju joj poruke, slike, ohrabruju je, jer njoj stvarno nije lako. Ona je na kraju dana sama, iako oseća svu našu podršku, zato sve te reči mnogo znače.
Za sve osobe koje baš sada prolaze kroz, naizgled, nesnosne dane u svom životu, ima važne reči ohrabrenja:
- Moramo se boriti, moraju se boriti, koliko god delovalo nekada da je ta borba beznadežna. Verujte, ta borba može da vam preokrene život. Kada izvojevate pobedu nad takvim stvarima, šta će onda posle u životu da vam bude teško. Da završite fakultet, neki veliki životni projekat, pronađete srodnu dušu...Vi možete posle pomoći ljudima koji prolaze kroz sličnu situaciju poput vaše, jer imate iskustva, razumete ih na najbolji način. To je jako bitno. Svi da damo malo od nas, koliko možemo, danas je to Ana, sutra će to biti neko drugi, imamo tu empatiju, jer sutra nama to može da se dogodi. Ako mi to ne podarimo drugima, neće ni nama, verujte. Tako da, hajde da to danas bude Ana, a sutra opet da nastavimo tim putem, da ovo bude samo početak i nešto što ima kontinuirani rast - zajljučuje Jovica Spajić za "Stil".
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
