Osim kao svetinja u kojoj je Novak Đoković sklopio brak sa suprugom Jelenom, manastir Praskvica, posvećen Svetom Nikoli, poznat je po najlepšem pogledu na lepote Jadrana koji se pruža ispod njega, brojnim dragocenostima i relikvijama koje se u njemu čuvaju, ali i dirljivoj priči jednog od njegovih monaha, koji je skrivao svoju najveću tajnu do smrti.
Kada se, krajem 18. veka, na budvansko pristanište iskrcao s jednog stranog broda, jednoruki ruski plemić uputio se pravo u Praskvicu, u kojoj je želeo da nađe mir.
Odmah je predložio da se selo Čelobrdo poveže s morem, zavetovao se na doživotno ćutanje, pa se uselio u posebnu kamaru. Pošto je ideja bila odobrena, svakog dana odlazio je u šumu, sa komadom hleba i tikvom vode, gde je krčio divlje rastinje i krš, slažući kamen po kamen u stazu koja je i dan-danas prelepa. Sve je to radio ćutke, ne pričajući nikom otkud on tu i zašto je pobegao iz Rusije.
Ubrzo je u manastir stigao još jedan putnik namernik: bio je to mladić koji se predstavio kao monah Jelisej, toliko divnog glasa, da su kaluđeri jedva čekali da peva za njih. Opšteprihvaćenog od svih, iguman je hteo da mitropolit crnogorsko-primorski Jeliseja, na Cetinju, rukopoloži za jeromonaha, ali je novopridošli nežni mladić to stalno odbijao.
Posle 4 godine života u manastiru, pao je u postelju i nije mu bilo leka, bio je strašno bolestan. Jedne večeri zatražio je od kaluđera da mu zapale sveću i dovedu starca Jegora u njegovu keliju, i da ih ostave nasamo.
Kada je starac seo na rub Jelisejeve postelje, posmatrajući požutelo lice mladića niz koje su se slivale suze, prepoznao je pogled; izmoren od bolesti Jelisej je skinuo svoju crnu monašku kapu, ispod koje se rasula kestenjasta kosa i Jegor je ugledao svoju ćerku Jekaterinu.
Svojom jednom jedinom rukom koju ima čvrsto ju je zagrlio. U podne je "mladi monah" izdahnuo, a kaluđeri koji su saznali da se sve vreme radilo o lepoj devojci, zavetovali su se da će čuvati ovu tajnu. Sahranili su je, a sa njom i tajnu.
Jegor, koji je nastavio da gradi svoj put, dugo nije progovarao: nakon godinu-dve, oko 1908. put neobičnog Rusa bio je završen. Posle decenije rada, postavio je poslednju ploču na vrhu brda Čelobrda, a potom legao u svoju sobu iz koje više nije izlazio, sve dok ga jednog dana nisu našli mrtvog. Sahranjen je tik uz temelje Crkve Sveti Nikola.
Pre nego što je umro, svoj zavet je ipak prekršio: predosećajući kraj, ispovedio se kaluđeru koji je negovao Jeliseja, odnosno Jekaterinu. Kako im je ispričao, Jegor je bio visoki oficir carske Rusije, zadovoljan službom i ponosan na lepu i pametnu ćerku jedinicu Jekaterinu, koja se na jednom oficirskom balu zagledala u lepog kapetana. Zaiskrila je ljubav, ali su na nju Jekaterina i kapetan različito gledali. Ona ga je volela, a on je samo hteo avanturu.
Besan i povređen, njen otac izazvao je nesuđenog zeta na dvoboj: kapetan je pucao prvi i teško ranio Jegora Stroganova u ruku i slabinu, ali je ovaj potom njega pogodio pravo u srce. Jegor se dugo lečio, ali su lekari morali da mu amputiraju levu ruku. Kada je izašao iz bolnice, stigla ga je nova nevolja - kod kuće nije bilo njegove voljene ćerke. Tražio ju je od manastira do manastira sedam godina, a onda se u Sant Peterburgu ukrcao na brod koji ga je doveo u Budvu.
Nakon nekog vremena, ćerka je poželela da ga pronađe, pa je stigla u manastir prerušena u kaluđera. Niko je nikada ne bi otkrio da nije pala u postelju i na samrti pokazala svoje pravo lice svom ocu Jegoru.
U čast i znak zahvalnosti Jegoru Stroganovu, lokalni seljani na ovom mestu, s kog puca pogled na Budvu, Sveti Stefan i Miločer, podigli su spomen-ploču. Od manastira nazvanog po obližnjem potoku, čija je voda imala ukus praskve - breskve, pa sve do mora, proteže se kameni put koji je svojom (jednom jedinom) rukom napravio kaluđer Jegor Stroganov.
Osim toga, u ovom manastiru se Novak Đoković, najmoćniji svetski teniser, zavetovao na večnu ljubav svojoj Jeleni Ristić u leto 2014. godine.
Stil / Lepa i srećna
NE PROPUSTITE
Bonus video:
