Gotovo da ne postoji slavlje bez kojeg pesma "Đurđevdan" ne može da prođe, a mnogi ne znaju šta se iza nje krije. Uprkos smrti, strahu i razaranju, upravo u ovim najtežim trenucima, nastala je čuvena srpska pesma "Đurđevdan".
"6. maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: 'Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak'", živo se sećao toga jutra profesor doktor Žarko Vidović (1921 - 2016), preživeli svedok koji je sa još 3.000 Srba i muslimana koji su podržavali Srbe bio zatočen u sarajevskim kazamatima.
Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, gradske kuće u Sarajevu gde su ih čekali vozovi smrti koji će ih odvesti u Jasenovac.
"Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo", svedoči Žarko Vidović, a preneo je Mondo.
Na tom putu Srbe su osim straha i neizvesnosti pratila i pitanja: Kuda nas vode i gde ćemo završiti?
U tim vozovima smrti koji su išli za Jasenovac, u jednom trenutku rodila se pesma "Đurđevdan" koja se najpre zaorila iz grla jednog mladića, člana Kulturno-umetničkog društva "Sloga" iz Sarajeva, a onda se ta pesma lančano počela širiti od usta do usta, od vagona do vagona.
Ustaški odgovor na tu pesmu vrlo brzo je stigao. Svi prozori na vagonima su zatvoreni, tako da u njima gotovo da nije bilo više vazduha, pa su mnogi Srbi ugušeni i pre nego što su stigli do Slavonskog Broda, gde su presedali u druge vagone koji su put ka Jasenovcu nastavili prugom širokog koloseka.
Pesmu "Đurđevdan" pre gotovo tri decenije obradio je Goran Bregović, a predstavlja oličenje tuge i bola, nastala u ljudskoj nemoći i očaju, ali i ponosu i prkosu sarajevskih Srba koji su vozovima smrti na Đurđevdan 1942. godine transportovani za Jasenovac, odakle se vratio tek svaki deseti Srbin od njih 3.000 koliko ih je odvedeno tog 6. maja iz Sarajeva za Jasenovac.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
