Meik Viking je osnivač i izvršni direktor Instituta za istraživanje sreće u Kopenhagenu. On je i najprodavaniji autor Njujork Tajmsa, preveden je na 38 jezika, a Tajms ga je nazvao "najsrećnijim čovekom na svetu".
Za CNBC napisao je tekst o frazama koje Danci izgovaraju svaki dan, a koje doprinose tome da budu jedna od najsrećnijih nacija na svetu.
Prenosimo ga u celosti:
„Kao izvršni direktor Instituta za istraživanje sreće, moj rad je posvećen merenju i razumevanju onoga što poboljšava blagostanje ljudi i opšti kvalitet života.
Nalazimo se u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske, jednoj od zemalja koje se stalno rangiraju kao najsrećnije na svetu. Danci su često iznenađeni ovom činjenicom. Kao neko ko je rođen i odrastao u Danskoj, često me pitaju šta Dance čini tako zadovoljnim.
Mislim da je najbolje kratko objašnjenje da je nordijski model blagostanja dobar – ne savršen, ali dobar – u ublažavanju nekih od izvora nesreće. Ali možda postoji nešto u našoj kulturi i jeziku što takođe poboljšava naše blagostanje.
Ako želite indikaciju o tome kako ovde pristupamo životu i razmišljamo o sreći, odgovor možete pronaći u ove tri fraze koje koristimo svaki dan.
„Ne postoji loše vreme – samo loša odeća“
Ovo je stari danski izraz kojem se ne zna poreklo. Ovde je oduvek bio deo kulturnog tkiva.
Danska ima 365 dana kiše godišnje, ili se barem tako osećamo. Kada bismo izlazili napolje samo kada je sunčano i toplo, to bi se retko dešavalo. Dobra stvar je da čvrsto verujemo da se u većini vremenskih uslova može uživati, ako ste adekvatno obučeni za tu priliku.
Kada sam bio student, u decembru sam našao posao prodavca jelki. Bila je to pristojna tezga s pola radnog vremena, ali sam provodio vreme napolju tokom najmračnijeg perioda u godini u Kopenhagenu. Nosio sam tople čizme i šest slojeva vune i pio sam nekoliko šoljica kafe tokom smene da bih se zagrejao. Lepo sam se proveo.
Postoji istraživački projekat Londonske škole ekonomije koji ima za cilj da razume kako na osećanja ljudi utiče njihovo okruženje. Aplikacija Mappiness pratila je više od 30.000 ljudi u određenom periodu, a otkrili su da ljudi prijavljuju veći nivo sreće kada su napolju u prirodi.
Ne samo za Danci, već i svi Skandinavci, vole ‘friluftsliv’ (slobodan život na otvorenom). Jednostavno uživanje napolju, bez obzira na godišnje doba, sastavni je deo života ovde.
Kao što još jedna omiljena izreka kaže: „Loše vreme uvek izgleda gore kroz prozor.“
Hoćeš li malo „hygge“?
Hygge je kamen temeljac danske kulture i načina života. Možda je najbolje opisati ga kao umetnost stvaranja ljupke i tople atmosfere. Hygge je i glagol i pridev. Dakle, nešto može biti hyggelig(t) ili kao higgy. „Kakva hyggelig dnevna soba!“ „Bilo je baš hyggelig videti te.” „Provedite slobodno vreme hyggelig.“
Moramo da kažemo koliko je sve hyggelig. Sve vreme.
I to ne važi samo ta hygge trenutak. Razgovaramo o tome kako će biti hyggeligt da se okupimo u petak, a u ponedeljak ćemo se podsetiti kako je petak bio hyggeligt. Kada se raziđemo u petak uveče, zahvaljujemo se domaćinu na hyggelig vremenu.
Higgy je ključni pokazatelj učinka većine danskih društvenih okupljanja. „Dušo, da li misliš da su naši gosti hyggede?“ (Ovo je u prošlom vremenu – ne pokušavajte da ga izgovorite)
Zbog toga je hygge redefinisan tako da se na njega gleda kao na deo nacionalnog identiteta Danske. On je protivotrov za hladnu zimu, kišne dane i pokrivač tame.
Iako hygge možete imati tokom cele godine, tokom zime to postaje ne samo neophodnost, već i strategija preživljavanja. Zato Danci imaju reputaciju takvih hygge fundamentalista i zato toliko pričamo o tome. Razgovor o tome pomaže nam da prepoznamo te male trenutke radosti na dnevnoj bazi.
„Pyt med det“ ili „Nije važno“
„Pyt med det“ je često korišćena fraza u Danskoj koja se prevodi kao „nije važno“, ili „ne brini za to“. Prvobitno se zapravo koristila kao psovka koja znači „pakao“. Danas ima sasvim drugačije značenje i konotaciju.
„Pyt“ ili „nema veze“ oslikava duboko prihvatanje i oslobađanje od briga. To je blagi izdisaj usred životnih oluja, uveravanje da će stvari biti u redu, čak i kada se čini da nisu.
Dobar je podsetnik da se ne zamaramo malim stvarima, kao na primer onda kada sam izgubio laptop u avionu. Pre nego što sam se uznemirio, zapitao sam se: „Za šest meseci, da li će ovo uticati na moju sreću ili kvalitet života?“
Kao što je to najčešće slučaj sa ovakvim stvarima, odgovor je bio ne. Mogu da kažem „pyt med det“ i nastavim dalje. Što se tiče kompjutera, on mi je na kraju vraćen.
Neke porodice ili učionice čak imaju fizičko „dugme pyt“ koje možete pritisnuti kada naiđete na ovakve vrste zabrinutosti, kao opipljiv podsetnik. Dakle, bilo da se radi o manjem neuspehu ili velikom razočaranju, „pyt med det“ nas ohrabruje da se oslobodimo negativnosti i krenemo napred sa gracioznošću i otpornošću“, napisao je Viking za CNBC.
Stil / Zadovoljna / CNBC
