Na današnji dan 1916. godine u Zagrebu rođen je Ivo (Ivan) Lola Ribar, učesnik narodnooslobodilačke borbe, revolucionar i istaknuti antifašista. Ivo Lola Ribar bio je idol mladih koji su bili svesni da revolucijom ne mogu da izgube ništa sem sopstvenih okova dok zauzvrat mogu dobiti čitav svet.
U svojim mladalačkim danima, Lola je bio „društveni aktivista“. Pre vihora Drugog svetskog rata, u koji će biti uvučena cela porodica Ribar, Ivo svoje studentske dane provodi u Parizu i Ženevi gde studira pravne nauke.
Po povratku iz inostranstva studije privodi kraju na Beogradskom Univerzitetu. Kao nagradu za istrajnost u revolucinarnom radu (Lola je već tada član omladinske organizacije SKOJ) postaje sekretar, tada ilegalne, Komunističke partije. Uređivaće i progresivne studentske listove „Mladost“ i „Student“.
Zbog političkog delovanja i organizacije studentskih štrajkova, Lola 1940. godine biva uhapšen i interniran u logor u Bileći, u kom će provesti pet meseci.
U okupiranom Beogradu Lola će predvoditi ilegalne grupe partijskih boraca. Mahom mlade skojevce. Krajem septembra iste godine prelazi na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji (tzv. „Užička republika“), u kojoj ostaje do njenog pada koji će se dogoditi krajem novembra.
U Užicu Lola pokreće list „Omladinsku borbu“ i postaje član uredništva lista „Borba“. Ovi listovi će izlaziti do pada Užica. Od ostalih se izdvajao svojim eruditskim obrazovanjem, velikom harizmom i neverovatnom odlučnošću. Ona mu je pomogla da do sredine 1943. godine stvori izrazito jaku mrežu antifašistički raspoložene omladine.
Krajem oktobra 1943. godine, Ivo Lola Ribar je izabran za šefa prve vojne misije Narodnooslobodilačkog pokreta. 27. novembra 1943. godine, avion u kome je već bio Ivo Lola Ribar spremao se da uzleti sa Glamočkog polja.
Zvanična verzija događaja kaže da je u tim trenucima počelo bombardovanje aerodroma. Granata neprijateljskog aviona pogodila je letelicu u kojoj se nalazi Ivo Lola Ribar, a od posledica eksplozije stradao je jedan od najvećih heroja partizanske borbe. Bilo mu je samo 27 godina.
Lolina sahrana održana je Jajcu, odmah posle Drugog zasedanja AVNOJ-a. Posle odavanja počasti telo je sahranjeno na tajnom mestu u okolini Glamočkog polja, kako ne bi palo u ruke neprijatelja. Na sedmogodišnjicu od velikih martovskih demonstracija 1941, 27. marta 1948. godine Lolini posmrtni ostaci su, zajedno sa posmrtnim ostacima Ivana Milutinovića svečano preneti u novoizgrađenu Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu.
Ukazom Predsedništva Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), 18. novembra 1944. na godišnjicu pogibije, među prvim borcima Narodnooslobodilačke vojske, Ivo Lola RIbar proglašen je za narodnog heroja.
Međutim smrti velikana, gotovo po pravilu, praćene su brojnim kontroverzama, pa je tako i u slučaju Lole Ribara.
Godinama po okončanju Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji se u pola glasa pričalo da Ivo Lola Ribar nije stradao u neprijateljskom napadu, već da je bio žrtva unutrašnje borbe u rukovodstvu Komunističke partije. Pojedini izvori tvrde da je Ivo smaknut jer je pretendovao na poziciju koju je do tada zauzimao Josip Broz Tito.
Novinar i disident Momčilo Jokić, detaljno je u svom bestseleru “Tajni dosije Josip Broz” govorio o smrti Iva Lole Ribara.
Lola je u Kairo trebalo da leti sa pilotom koji je tokom turbulentne 1943. godine, napustio Hrvatsko zračno vazduhoplovstvo i prebegao na stranu Saveznika. Glamočko polje tog 27. novembra nije bombardovano, već je jedna nemačka “Štuka” sasula rafalnu paljbu ka avionu u kome je bio Ivo Lola Ribar.
Jokić zatim tvrdi da je Lola u zavereničkoj akciji ranjen ali je imao snage da napusti avion. Njegov život je okončan u dobro osmišljenoj zaveri, kojom je rukovodio šef Lolinog obezbeđenja Vladimir Velebit, tvrdi ovaj autor.
Ostala dvojica članova misije su preživela. Lolina smrt nije prekinula planove jugoslovenskog rukovodstva pa je u Kairo otputovao ostatak delegacije na čelu sa Vladimirom Velebitom. Velebit je još od tridesetih godina 20. veka duboko bio u obaveštajnom radu Velike Britanije.
Samo nekoliko meseci kasnije našao se u pregovorima sa britanskim zvaničnicima, da bi sve kulminiralo susretom sa Čerčilom u avgustu 1944. Time je partizanski pokret u Jugoslaviji dobio puni legitimitet u očima Saveznika, a Josip Broz ostao bez ijednog konkurenta koji pretenduje na njegovo mesto.
Dvadeset godina posle smrti Josipa Broza Tita, istoričar Vjenceslav Cenčić objavio je šokantnu knjigu “Titova poslednja ispovest” . Knjiga je neka vrsta Titovog političkog testamenta koji baca sasvim novu sliku na lik i delo političara koji je ostavio neizbrisiv trag na političkoj sceni druge Jugoslavije.
Delo je zapravo sastavljeno od stenogramskih beležaka čuvenog Brozovog govora u Karađorđevu u decembru 1979. godine i razgovora koje je vodio sa Josipom Kopiničem, po mnogima najznačajnijim jugoslovenskim obaveštajcem svih vremena.
– Znamo da je Lola poginuo izdajom, ali mi do danas nismo za historiju rekli tko je bio organizator te izdaje i koji joj je bio cilj – rekao je Maršal samo nekoliko meseci pred svoju smrt.
Stil/ Istorijski zabavnik
NE PROPUSTITE
Bonus video:
