NOVINAR POSTAO ŽRTVA MREŽE KOJU JE POKUŠAVAO DA RAZOTKRIJE: Sastanak u hotelu mu je bio koban, od prizora se onesvestili

Novinar Deni Kasolaro 10. avgusta 1991. pronađen je mrtav u kadi u hotelu Šeraton u Martinsburgu, Zapadna Virdžinija. Kasolaro je nedeljama pre toga pratio tragove za istražni izveštaj o ogromnom, mračnom sindikatu koji je nazvao „Hobotnica“.

Deni Kasolaro je verovao da je njegovo kopanje povezalo različite moćnike u američkoj vladi, vezane za velike finansije sa nizom uznemirujućih događaja širom sveta. Pre smrti, Kasolaro je rekao svojoj porodici da su ga maltretirali i pretili - a ubrzo nakon toga je umro. Njegova smrt je proglašena samoubistvom, ali njegova porodica i dalje veruje da je bio žrtva iste mreže koju je pokušavao da razotkrije.

Ovo je istinita priča o Deniju Kasolaru i „Ubistvima hobotnice“.

Džozef Danijel Kasolaro je rođen 16. juna 1947. godine u Meklinu u Virdžiniji. Imao tipično vaspitanje i bio je dobar student, pa je na kraju upisao Providens koledž.

Kasolaro nije nameravao da bude novinar. U stvari, smatrao je to jednim od svojih mnogih hobija zajedno sa boksom, poezijom i uzgojem konja. Njegov ulazak u novinarstvo uključivao je rad na aktuelnim događajima tog vremena, uključujući Hladni rat i Kubansku raketnu krizu, ali veliki deo toga je ostao neobjavljen.

Oženio se bivšom mis Virdžinije Teril Pejs i par je ubrzo potom dobio sina. Međutim, kada se par razveo nakon decenije zajedno, on je dobio puno starateljstvo nad sinom.

Ostavljajući svoju kreativnost po strani, Danni Casolaro je kupio nekoliko publikacija koje su služile tehnološkoj industriji. Do ranih 1990-ih, prodao ih je i vratio se novinarstvu nakon što se zainteresovao za IT kompaniju pod nazivom Inslav o kojoj je čuo od svojih kolega.

Slučaj Inslav uveo je Denija Kasolara u skriveni svet geopolitičkih intriga. Duboko je zaronio u nekoliko pitanja, uključujući samu kompaniju, situaciju sa taocima u Iranu koja je povezana sa izborom Ronalda Regana, Iran-Contra i kolaps banaka - Bank of Credit and Commerce International.

Kasolaro je postao zaokupljen, čak i opsednut, svojim istraživanjem o umešanosti vlade i povezanosti između svih ovih događaja. Papiri pronađeni nakon njegove smrti uključivali su sve informacije do kojih je mogao doći, uključujući isečke iz starih novina, imena zaposlenih u CIA-i, pa čak i trgovce oružjem.

Pisac Ričard Frikersejd rekao je za Vired da je Kasolaro upao u „bermudski trougao oružja, droge i organizovanog kriminala“. Drugi su se složili, tvrdeći da dosijei pokazuju da je Kasolaro verovatno upao u sve to preko glave.

Susreo se sa izvorom kojeg je nazvao „Opasni čovek“ koji mu je odavao mračne tajne i čak je tvrdio da ima informacije o tome šta se zaista dešava u oblasti 51 u Nevadi.

Tvrdio je da je otkrio dokaze da je rizični kapitalista isplatio Iranu u ime dubokodržavnih operativaca kako bi sprečio oslobađanje američkih talaca pre predsedničkih izbora 1980. i tako obezbedio pobedu Ronalda Regana. U međuvremenu, počeo je da ispituje misteriozni deo softvera pod nazivom PROMIS koji bi američka vlada mogla da koristi za praćenje svih „disidenata“ širom zemlje.

Ubrzo je Deni Kasolaro počeo da primećuje obrazac anonimnog uznemiravanja koji ga je samo dodatno uverio da je na pravom putu.

Pet dana pre nego što je njegovo telo pronađeno, Deni Kasolaro je rekao saradniku da je zamoljen da napiše članak za Tajms o svom istraživanju, za koje se kasnije ispostavilo da je lažno. Takođe je rekao svojim prijateljima i porodici da je trpeo uznemiravanje i pretnje telefonom cele noći, remeteći mu san.

Kasolaro je takođe imao sastanak sa prijateljem vezano za svoju finansijsku situaciju, naizgled otežanu jer još uvek nije dobio ugovor o knjizi za svoj rad, koji je planirao da nazove po sindikatu koji je istraživao: Hobotnica.

Sledećeg dana, Kasolaro je rekao svojoj kućnoj pomoćnici da ide na službeni put u obližnji Martinsburg u Zapadnoj Virdžiniji i da će biti odsutan nekoliko dana. Spakovao je hrpu papira u aktovku i žurno otišao.

Ona je kasnije rekla policiji da je rekao da će se sastati sa izvorom koji bi mogao da bude ključan za njegov slučaj, napisao je Dejvid Korn za The Nation. Takođe je odgovorila na nekoliko uznemiravajućih telefonskih poziva nakon što je otišao, od kojih je jedan bio onaj koji je zapretio da će Kasolaro biti „nahranjen ajkulama“.

Gde se Deni Kasolaro nalazio u naredna dva dana nije se moglo pratiti osim nekoliko pominjanja svedoka koji su rekli da su delili obrok s njim na brzaka ili da su se nakratko sreli u Šeratonu. Međutim, po svemu sudeći, Kasolaro nije delovao kao samoubilački tip.

Nakon što je rekao svom komšiji da veruje da ga je izvor zbog kog je doputovao da ga vidi po svoj prilici "oduvao", Kasolaro je otišao na kafu - i to je bio poslednji put da ga je neko video živog.

10. avgusta 1991. godine, osoblje hotela Šeraton otkrilo je telo Denija Kasolara u kadi. Osoblje je pozvalo hitnu pomoć, ali Kasolaro je već bio mrtav.

Deni Kasolaro je ležao go u kadi sa 12 dubokih rezova preko zglobova. Krv je prelila kupatilo i ceo prizor je navodno bio toliko jeziv da se jedan član osoblja onesvestio odmah na licu mesta.

Policija je na licu mesta pronašla kantu za pivo, kese za otpatke i jedan žilet, ali ništa nije učinjeno da se spreči da bilo koji drugi dokaz ode u odvod kade.

Ostatak sobe nije pokazivao nikakve znake borbe, ali je poruka, koju je naizgled napisao Kasolaro, pronađena na bloku za beleženje na stolu. Jednostavno je pisalo: „Izvinjavam se, posebno mom sinu."

Na osnovu beleške i nedostatka bilo kakvih drugih dokaza, njegova smrt je zvanično proglašena samoubistvom.

Međutim, smrt Danija Kasolara i dalje je bila misterija. Štampa je imala dan na terenu sa teorijama zavere koje su samo dodatno unele zabunu u ono što se mladom novinaru dogodilo.

Istraga o slučaju Denija Kasolara kasnije je utvrdila da je FBI zatražio dalji rad na tom slučaju, pošto su bili nezadovoljni presudom o samoubistvu, a deo dokumentacije je uskraćen od javnosti bez objašnjenja.

Pošto nije bilo jasnoće iz bilo kakve istrage, Kasolarova porodica i dalje veruje da nije mogao biti slučaj samoubistva. Kasolaro, iako je bio u poslu do guše, nije pokazivao znake da želi ili namerava samoubistvo ili bilo koji znak samopovređvanja.

Porodica Denija Kasolara je tvrdila da su nestali dokumenti i neispitani uznemiravajući pozivi bili dovoljni da se nastavi istraga o tome šta mu se dogodilo. Intriga se nastavila i u digitalnom dobu, jer su mnogi veb-sajtovi i novinari i dalje fascinirani zaverama Denija Kasolara i "Hobotnice" koje su možda dovele do njegove smrti.

Do danas ostaju pitanja o smrti Denija Kasolara – iako je bivši državni tužilac Ričarda Niksona izjavio da je Kasolaro „namerno ubijen jer je bio tako blizu otkrivanja zlokobnih elemenata u onome što je nazvao ’hobotnica’“.

Bonus video: