Nikolina Kovačević jedna je od retkih transrodnih osoba koja je potpuno otvoreno pričala o svemu kroz šta je prolazila. Odmalena je osećala kao da joj telo ne pripada, da je drugačija. Skupila je hrabrost posle brojnih lomova, suicidnih misli i neprospavanih noći da prihvati sebe i bori se za svoju sreću, uprkos zluradim komentarima koje dobija na svakom koraku.
rođena je kao Njegoš u Prištini i kaže da je 19 godina bila zarobljena u telu muškarca. Najveće probleme je doživela u pubertetu, kada je pokušala tri puta sebi da oduzme život. Psihičko zdravlje joj je bilo ozbiljno narušeno, jer joj je bilo teško da shvati šta joj se, zapravo, dešava. Danas joj je drago što je preživela i počela život iz početka uz neizmernu podršku majke. Ponosna je na činjenicu da je njena duša ostala ista, samo u drugačijem telu.
- Nisam imala percepciju šta je muškarac, a šta je žena. Moji su mislili da je samo neka faza. Kao mala sam volela da oblačim mamine stvari, patila sam što su me šišali. Kada je došao pubertet, tad mi je bilo najteže - započinje priču Nikolina.
Međutim, majka je u njenom životu imala ključnu ulogu.
- Tri puta sam pokušala da se ubijem, prvo put u sedmom razredu. Poslednji put je bilo najstrašnije, bila sam nekoliko dana u komi. Rekli su majci da ako se probudim, biću poput biljke. Hvala Bogu, oporavila sam se. Poslali su me u psihijatrijsku ustanovu, ja sam ih slagala da sam to uradila zbog raskida, nisam želela sa njima da pričam o tome. Kada sam izašla, sve sam priunala mami i tada je krenulo moje oslobođenje.
Sa druge strane, od oca nikada nije imala pravu podrški i smatra da ju je razvod roditelja, u stvari, spasao.
- Mislim da mi je pomoglo što su moji roditelji bili razvedeni. Kod majke sam imala zdravu porodoci, kod oce nisam. Otišla je da bi se spasla. Šta god da zacrta, to je tako moralo biti. Otac mi je bio primer kakva ne treba da budem, ali sve sam mu oprostila. Nemamo 7 godina kontakt - otkriva.
Cela porodica i prijatelji su joj bili neizmerna podrška u svemu.
- Bilo mi je najteže da prihvatim sebe. Kada shvatite ko ste i kada vas porodica prihvati i razume, posle toga je sve lako. Svi Njegoševi prijatelji su danas moji. Kao osoba se nisam promenila, moja duša je ista, promenilo mi se samo telo. Nisam želela da budem između, presekla sam i od tog dana kada sam postala Nikolina, postalo je lakše. Tada sam imala puno samopouzdanja. U mom Kraljevu nisam bila osuđivana.
Prvz hormonsku terapiju počela je da uzima u 20. godini i od tada je u procesu transformacije.
- Prvo je bila hormonska terapija, jer je to najvažnije. Hormoni telo izmene, ja sam počela da iz uzimam u 20. godini. Potom sam uradila operaciju grudi i nosa. Nije mi trebalo puno novca, jer sam radila kroz kompenzaciju - rekla je Nikolina i dodala da se sada sprema za operaciju promene pola.
- Odlučila sam se da operaciju radim u privatnoj klinicu po savremenoj metodi za koju kažu da je jedan od najbolji za budućnost. A košta kao jedan dobar auto.
Nikolina je promenila pol pre dva meseca i ističe da se nikako nije pokajala, već da je na ovaj momenta čekala devet godina.
- Nije mi uopšte pao teško proces oporavka posle operacije. Sve je za sad ispalo kako sam očekivala, estetika mi je bila veoma bitna. Pričala sam sa mojim dobrim prijateljicama koje su već prošle kroz sve ovo i bila sam donekle spremna. Jedno stavno nisam mogla da živim onako - priznaje Nikolina i dodaje:
- Mislim da je sasvim u redu i da ne treba da osuđujemo ni druge transrodne žene ili osobe koje ne žele da urade tu finalnu operaciju, zato što smo svi različiti. Priroda nije crno-bela, priroda je puna šarolikih boja, tako da smo svi različiti i mislim da je to lepota ovog sveta, tako da nije svakome ni potrebna ta operacija, ali meni lično jeste. I ja je zaista želim zbog sebe. Želim da ne moram da nosim steznik, da mogu normalno da obučem bikini, da ne moram da se krijem i stidim kad se presvlačim pred drugaricama, ali i da mogu da se opustim sa partnerom.
Kako izgleda operacija promene pola?
Dr Miroslav Đorđević je pre operacije opisao čitav proces. "Operacija će trajati nekih četiri do pet sati u opštoj anesteziji. Kreiranje njenih ženskih genitalija biće izvedeno korišćenjem dela debelog creva kao jedne od mogućih tehnika za rešavanje anomalija. Operacija je dosta kompleksna, uključuje dva tima. Vrlo je bitno sačuvati sve anatomske strukture, ne oštetiti nerve, odnosno senzitivnost koja je jako bitna u postoperativnom periodu i kroz ceo život koja će davati mogućnost normalnog se**ualnog zadovoljstva", rekao je dr Đorđević.
"Moramo da kreiramo dovoljno duboki ženski polni organ koji će Nikolini pružati mogućnosti da potpuno normalno funkcioniše. Postoperativni period traje od šest do osam nedelja. Prvi period je najbitniji jer dolazi do zarastanja rana i kreiranja finalnog izgleda. Pun se**ualni život moguć je tek nakon par meseci. Za nekih osam nedelja može normalno da stupa u intimne odnose bez ograničenja", objasnio je dr Đorđević.
