U jesen 1988. godine ubijena je i silovana 13-godišnja devojčica. Takav zločin izazvao bi šok svugde na svetu, ali ne i u Hvaseongu, ruralnom kraju pokraj južnokorejskog glavnog grada Seula. Tamo su se ovakva ubistva događala s uznemirujućom pravilnošću. Ta 13-godišnjakinja je bila osma devojčica koja je ubijena u periodu od dve godine.
Nešto manje od godinu dana otkako je tinejdžerka ubijena, policija je zakucala na vrata 22-godišnjeg majstora koji se u tom trenu spremao da večera.
- O čemu se radi - pitao je Jun, čije pravo ime nije poznato jer je zaštićeno južnokorejskim zakonom o privatnosti, piše Index.hr.
- Neće trajati dugo - setio se Jun da su mu rekli policajci. Potom su ga doveli u lokalnu stanicu gde su ga smestili u malu sobu za ispitivanje u kojoj se nalazio tek jedan sto.
Tri dana su ga ispitivali o ubistvu i silovanju 13-godišnjakinje. Na kraju su od njega iznudili priznanje.
Policija iznudila priznanje
Jun je ispričao policiji da je u noći ubistva izašao da bi uzeo malo vazduha, navodi se u policijskom izveštaju koji se nalazi kod njegovog advokata. Tokom šetnje nekoliko puta se zaustavio da se odmori. Naime, u detinjstvu je preboleo dečju paralizu zbog čega je šepao, te je bio oslobođen i vojske.
Oko ponoći, Jun je ugledao svetlo u jednoj kući i iznenadno osetio nagon da siluje, stoji u transkriptu njegove izjave policiji. Ušao je u kuću i napao devojčicu, iako je policiji rekao da je znao da joj roditelji spavaju u sobi do. Nakon toga spalio je svoju odeću i otišao kući.
Gotovo ništa se ne zna o devojčici i njenoj porodici koja se nikad nije pojavljivala u medijima.
Jun je osuđen za silovanje i ubistvo devojčice
Jun je osuđen za silovanje i ubistvo 13-godišnje devojčice, zbog čega je dobio kaznu doživotnog zatvora, koja je kasnije smanjena nakon žalbe. Pušten je na slobodu nakon što je proveo 20 godina u zatvoru.
No on kaže kako nije počinio zločin.
Do 1986. godine Hvaseong nije bilo jedno od onih mesta gde su kriminal i zločini uobičajena pojava. Oko 226.000 ljudi živelo je na području koje se sastojalo od sela, šuma i polja pirinča. U jednom od njih, Taen-eupu, živeo je Jun. Osamdesetih godina prošlog veka to mesto je bilo je puno barova gde se pilo pirinčano vino, kao i kafića u korejskom stilu gde su se ljudi okupljali i ogovarali.
Mnogi su radili u obližnjim fabrikama, koje su se bavile proizvodnjom električnih proizvoda, prisetio se Hong Seong-je, koji je u to vreme vodio radnju za popravljanje poljoprivrednih mašina. Kod njega je radio Jun. Drugi su pak radili na farmama pirinča ili čuvali krave. U Taen-eupu svi su se poznavali. Pre ubistva, u samom mestu nije bilo većih zločina, osim pljački i provala.
- Ali mi smo svi bili tako siromašni, nije se imalo mnogo za izgubiti - rekao je Hong.
1986. godine dogodilo se prvo ubistvo
No 1986. godine to se promenilo. U septembru te godine ubijena je prva žena u seriji ubistava koji će postati poznati pod imenom Hvaseong ubistva. Do 1991. godine deset žena je ubijeno u regiji Hvasvong, uključujući i pomenutu 13-godišnjakinju.
U svim slučajevima žrtve su bile seksualno napadnute, a većinom je za ubistvo korišćen neki deo njihove odeće poput čarapa ili košulje. Žrtve su bile domaćice, učenici i jedna radnica u prodavnici, rekao je Ha Seung-gin, koji je učestvovao u istrazi. Najmlađe žrtve bile su tinejdžerke, najstarija je imala 71 godinu.
Ljudi prestali da izlaze noću
Niko nije bio siguran. U ljude se sve više uvlačio strah. Osnovali su posebne odrede koji će patrolirali ulicama noću, naoružani štapovima. Žene su izbegavale da izlaze po noći.
Treća ubijena žena bila je Li, koja je radila u robnoj kući.
Hong, stanovnik Taean-upa, seća se da su se muškarci bojali da će ih policija ispitivati. Selo je postalo tiho i jezivo.
- Bili smo zabrinuti da će nas zameniti s ubicom pa smo prestali da izlazimo na piće. Čak i ako nismo ništa učinili, stvari su mogle izmaći našoj kontroli - rekao je Hong.
Kad je ubijena prva žrtva, istragu je vodila lokalna policija. No nakon trećeg ubistva dovedeni su istražitelji iz obližnjeg grada kako bi pomogli.
- Mediji su naširoko pisali o tome, a lokalno stanovništvo bilo je prestravljeno - rekao je detektiv Ha, koji je bio jedan od glavnih zaduženih za istragu. On je pokrenuo i YouTube kanal u kojem razjašnjava slučajeve na kojima je radio.
Već tada policiji je bio jasno da je reč o serijskom ubici, no imali su jako malo dokaza.
Prvih pet ubistava dogodilo se u rasponu od 6 kilometara u Hvaseongu te se policija rasporedila u dva tima.Ipak, sledeće ubistvo dogodilo se tamo gde policije nije bilo.
Policija je pokušavala razne metode
U policijskoj istrazi savetovan je i vidovnjak koji je rekao da traže muškarca bez jednog prsta, a neki su postali toliko frustrirani da su radili šamanističke vudu obrede s lutkom.
No, ubistva su nastavila da se nižu, a Jun je jedina osoba koja je ikad osuđena za ijedno. Policija je posumnjala da je kopirao serijskog ubicu. Ostalih devet ostalo je nerešeno.
Na zločin je podsetio i film Parazit direktora Bong Juna Hoa. Nekoliko godina kasnije ona su i zastarila i za poslednju žrtvu te je postalo jasno da ako se ubica i pronađe, neće moći da mu se sudi.
Policija je 2019. godine pomoću DNK dokaza otkrila ubicu
U septembru 2019. godine poručnik Ban Gi-sun, koji je bio poslednji službenik zadužen za istragu, objavio je stravično otkriće. Policija je te godine poslala dokaze koje je čuvala 30 godina na DNK testiranje.
DNK testovi u poslednja tri ubistva podudarala su se s jednim čovekom koji se zove Li Čun-jae. Li se trenutno nalazi u zatvoru gde služi doživotnu kaznu za silovanje i ubistvo koje je počinio 1994. godine. Bila je to velika vest za Južnu Koreju.
Li je priznao svih deset zločina i još četiri
Mesec dana kasnije došlo je do novog otkrića. Li je priznao svih deset ubistava kao i još četiri za koja policija nije otkrila detalje. Iscrpno je ispričao detalje svih ubojstava te je na papiru nacrtao lokacije gdje ih je počinio.
No isto tako dovelo je vlasti u nezgodan položaj. Ako je Li ubio svih deset žrtvi, uključujući i 13-godišnjakinju, onda je nevini Jun proveo 20 godina u zatvoru.
Jun je danas slobodan i radi u jednoj fabrici
Jun je danas u svojim pedesetim godinama. Još uvek šepa. Radi u fabrici kože. Naizgled je vesela i društvena osoba, priča glasno i slobodno se smeje. Međutim, proveo je težak život.
Prošle godine policija u Južnoj Koreji pokrenula je istragu o postupanju sedam policajaca i jednog tužitelja koji su radili na istrazi o ubistvima kako bi rasvetlili je li bilo zloupotrebe moći tokom hapšenja. Rezultati istrage još nisu poznati.
A Jun je odlučan u tome da skine ljagu sa svog imena. Ponovna suđenja sama po sebi su retkost u Južnoj Koreji. Jako malo zahteva za ponovnim suđenjem bude prihvaćeno jer je potrebno da se dođe do novih dokaza.
Velika je šansa da će biti oslobođen. Na saslušanju pred suđenje koje se održalo u februaru, presedavajući sudija usmeno se izvinio za krivu presudu.
Predviđa se da će suđenje trajati mesecima te ako Jun bude proglašen nevinim može tražiti odštetu. On kaže kako mu ništa ne može nadoknaditi 20 izgubljenih godina.
- Trebalo mi je oko tri godine da se prilagodim. Nisam mogao da živim. Način na koji sam živeo u zatvoru nije odgovarao svetu s kojim sam se suočio - rekao je.
On je svestan da se ni Liju, ni policajcima koji su ga mučili nikad neće suditi. Ipak želi da provede ostatak života kao nevina osoba.
- Želim se da se oslobodim lažnih optužbi i vratim svoju čast. I to je sve - rekao je.
