"Tragedija starosti nije u tome što čovek stari. A činjenica je da je važno ostati mlad u duši," Oskar Vajld.
Ali starost se sama pokazuje i nije nešto što se može sakriti od sebe i od drugih.
Tako je jedno jutro i mene realnost lupila u lice, kao šamar. Listajući novine gledala sam dve vesti; kamatna stopa u bankama i mesečni horoskop.
Nehotice sam se sebi nasmešila i počela da čitam informaciju u kamatnim stopama, jer sam shvatila da više ne verujem u sanjarenje. To je bio momenat kada sam shvatila da sam ostarila.
Foto: Shutterstock
Pitala sam prijatelje, koja situacija je njih ubedila u isto:
- "Imam set apotekarskih kartica sa popustom... čak imam i omiljenu apoteku."
- "Više ne razumem savremenu muziku, kulturu, predstave".
- "Sve više volim samoću i tišinu. Našla sam mir u bašti. Zasadila sam baštu".
- "Već duže vreme izbegavam bučno društvo. Sve češće okupljam društvo u prijatnoj atmosferi, sa večerom i tihim razgovorima. Godine su nas pretvorile u filozofe."
- "Ranije smo prijateljice i ja ćaskale o kozmetici, novinama sa modne piste, o muškarcima... Sada pričamo o čajevima koji snižavaju pritisak."
- "U pekari su me prvo oslovljavali sa devojko, pa gospođo, a nedavno su me po prvi put oslovili sa "bako"."
- "Imam komšije koji žive na petom spratu, a naša zgrada nema lift. Uhvatila sam sebe kako ih sve češće zovem kod mene na kafu."
Ako me pitate koliko imam godina, zaustiću "Osamnaest", ali istina je da sam daleko odmakla od punoletstva
Budi deo Stil zajednice.
