Vatreni, neprijatan i razdražljiv čovek koji bi pobesneo da mu olovke nisu pravilno poređane na stolu, možda i ne čudi što Lenjin nije dugo živeo.
Bio je izrazito netolerantan prema bilo kakvom neslaganju, opak u raspravama i posvećen idejama Marksa sa svim žarom religioznog zilota. Vladimir Iljič Lenjin je zbacio ruski politički poredak, uspostavio Crveni teror u kojem su ubijene desetine hiljada njegovih političkih protivnika, apsorbovao ogromne delove istočne Evrope u novo sovjetsko carstvo, lično nadgledao stvaranje i širenje Gulaga i bio mrtav do 53. Njegov oblik revolucionarnog boljševizma oblikovao je 20. vek.
Ali do 1921. i sam Lenjin je izgoreo, a njegovo zdravlje je bilo u naglom padu. Godine besomučne revolucionarne aktivnosti ostavile su ga da pati od nesanice i akutnih glavobolja. Otišao je u svoju kuću u Gorkom, izvan Moskve, da bi se o njemu brinula njegova porodica, ali su simptomi postali toliko loši da je razmišljao da se ubije. Bio je podvrgnut operaciji, koja nije pomogla.
Nastavio svoju svađu sa Staljinom, kojeg je smatrao "sirovim" i nepodobnim za visoke funkcije. Njihov odnos se pogoršao kada je tokom telefonskog razgovora Staljin uvredljivo viknuo na Lenjinovu ženu, Nadeždu Krupsku. Lenjin je insistirao da ga Staljin ne nasledi i da njegov naslednik bude Lav Trocki.
Ali niz daljih poteza doprineo je tome da do 1923. Lenjin nije mogao da govori, pa čak ni da piše. Uprkos tome, u decembru je izabran za predsednika vlade novostvorenog Sovjetskog Saveza, a vlasti su objavile izjave pune nade da se njegovo zdravlje popravlja, uz napomenu da je nedavno bio u lovu na zečeve. Ali nije bilo tako. Lenjin je umro 24. januara 1924. godine.
U saopštenju vlade se navodi: "Ovaj najbolniji udarac, koji je zahvatio radnike Sovjetskog Saveza od vremena osvajanja vlasti od strane radnika i seljaka Rusije, biće dubok šok za svakog radnika i seljaka, ne samo u našoj Republici, već i u svakoj zemlji".
Lenjinovo telo je vozom prevezeno u Moskvu, gde je tri dana izloženo u Domu sindikata. Milion ljudi je otišlo da oda počast. Telo je bilo obučeno u odelo, a nadgledao ga je Feliks Džeržinski, šef Čeke, Lenjinove ubilačke tajne policije. Lenjinova žena je takođe bila prisutna i dok je prilazila telu, ogromna gomila bradatih muškaraca, obučenih u radnu odeću i mantile od ovčije kože, posmatrala je u pobožnoj tišini.
Bilo je govora visokih ličnosti, uključujući Staljina, za koga se govorilo da je potajno likovao Lenjinovom smrću.
Posle govora zasvirala je muzika i vojnici su stajali u pažnji. Pisac Artur Rensom, koji je prisustvovao događaju, prokomentarisao je: "Imao sam čudan osećaj da sam bio prisutan osnivanju nove religije".
Telo je potom odneto na Crveni trg, gde je bilo izloženo po prikladnom teškom vremenu – Pate je izvestio da je temperatura pala na -35C. Vreme je bilo toliko loše da su ožalošćeni dobili instrukcije da ne dovode svoju decu. Povorka vernika boljševika prošla je po snegu, držeći transparente koje su spustili dok su prolazili pored kovčega.
Hladnoća je bila toliko jaka da su neki od ožalošćenih protrčali u pokušaju da se zagreju. Jedan vojni komandant je bio toliko smrznut da je ostao bez nosa i obraza. Telo je potom stavljeno u drveni mauzolej na Crvenom trgu. Složeni kameni mauzolej zamenio ga je 1930.
Lenjin je bio tvorac prve totalitarne države i nadgledao je masovna ubistva onih koje je smatrao politički nepoželjnim, koje je odobrila država. Njegovo telo je i danas izloženo u Moskvi, predmet poštovanja u Rusiji.
Šta je pokazala autopsija?
Tokom autopsije, ustanovljeno je da su krvni sudovi u mozgu bili izuzetno tvrdi, što je teško razumljivo, budući da je Lenjin bio relativno mlad u trenutku smrti.
"Lenjin nije bio pušač - nikada nije puštao pušače u svoje okruženje. Nije patio ni od dijabetesa, niti je imao problema sa težinom, a tokom autopsije nije pronađen nikakav dokaz da je imao visok krvni pritisak", istakao je doktor Filip Makovijak, dokazujući da je Rusijom dominirala teorija da je Lenjin umro od sifilisa.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
