Mehmed Meša Selimović je rođen u istaknutoj bosanskoj porodici 26. aprila 1910. godine, u Tuzli. U svom rodnom mestu je završio osnovnu i srednju školu. Jedan je od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca, a njegova dela postala su vanvremenska.
Selimović, kako je sam otkrio – potomak je srpske porodice Vujovića – završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli.
Zbog progona, kojem su ga podvrgli bosanski komunisti, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Imao je je 72 godine kada je mirno usnuo dok je na televiziji gledao prenos finalne fudbalske utakmice Svetskog prvenstva.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, a zvaničn organi SR Bosne i Hercegovine su nakon njegove smrti tražili da se Mešini ostaci prebace u Sarajevo i da tamo budu pokopani, ali do toga nikad nije došlo.
Jednom prilikom, na zagrebačkom Književnom kutku, Meši Selimoviću je od strane organizatora postavljemo pitanje od kog se očekivalo da će od Meše izdejstvovati neku vrstu provokacije – Zašto se vi Mehmede Selimoviću osećate kao Srbin?
Njegov staložen odgovor koji je usledio bez razmišljanja utišao je celu salu – "Do 1941. sam se osećao Srbinom, a nisam se pitao zašto. Od 1941. znam zašto sam to."
U testamentalnom pismu Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. Selimović navodi:
– Potičem iz muslimanske porodice, a po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika.
On je napisao i da jednako poštuje svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer je vezan za sve što je odredilo njegovu ličnost i rad.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
