Dejmijan Miler je godinama trpeo neprijatan miris koji je dolazio iz kuće njegovih komšija, Meri i Krisa Frankoviča. Mesecima je molio komšije da nešto preduzmu povodom tog problema, ali bezuspešno. Kako vreme prolazilo, miris je postajao nepodnošljiv, što je podstaklo Milera da pomisli u kući Frankoviča nešto nije u redu.
Nije bilo reč samo o običnom manjku higijene - Miler je pretpostavljao da se unutar njihovog doma dešavaju ozbiljnije stvari. Bez obzira na njegove molbe, komšije nisu reagovale. Umesto da se situacija popravlja, miris je postajao još užasniji, dovodeći porodicu Miler do tačke da nisu mogli da provode vreme u svom dvorištu tokom lepih dana.
Kada je Miler konačno odlučio da pozove policiju, čitav komšiluk je bio šokiran. Međutim, kada su policajci stigli na mesto događaja, nije prošlo mnogo vremena pre nego što su shvatili razlog za uznemirenje. Meri i Kris Frankovič, komšije koje su godinama ignorisale upozorenja i molbe, nisu samo bili nemarni prema higijeni - bili su uključeni u ozbiljno zlostavljanje životinja.
Policajci su bili šokirani prizorom
Policija je ubrzo pronašla Meri i Kris u njihovoj kući i šokirana je bila prizorom koji ih je dočekao. U maloj kući su otkrili više od stotinu zatočenih pasa.
U toj kući, psi su doživeli užas. Njihovi vlasnici nisu pokazivali ni trunku brige prema njihovim osnovnim potrebama. Čitava situacija je bila toliko katastrofalna da su ekipe koje su stigle na teren morale da se opreme specijalnim odelima i maskama s kiseonikom kako bi uopšte mogli da uđu unutra. Užasavajući miris zanemarivanja i patnje je dočekao svakoga ko je zakoračio unutar tog doma.
Na scenu su stupili vatrogasci, pozvani da pomognu u pružanju neophodne pomoći tim nesrećnim životinjama. Svaki put kada bi pomislili da su pronašli sve pse, otkrivali su još jednog, skrivenog u najnepristupačnijim kutkovima kuće, poput zidova ili delova nameštaja. Nakon napornog rada, svi psi, njih tačno 117, su napokon bili spašeni i odvedeni u sigurnost skloništa.
Volonteri u skloništu su se odmah bacili na posao. Radili su celu noć kako bi nahranili izgladnele pse, i obezbedili im higijenske uslove. Oni koji su bili bolesni ili ozbiljno neuhranjeni su odmah odvezeni kod veterinara. Nažalost, bilo je slučajeva gde pomoć nije stigla na vreme - jedan pas je bio u tako lošem stanju da nije mogao da preživi, a jedno štene je izgubilo bitku sa neuhranjenošću.
Meri i Kris Frankovič su bili primorani da sa zakonom. Iako su pokušali da se brane tvrdnjama da su samo želeli da pomognu životinjama, njihove reči nisu naišle na opravdanje.
Ljudi su se ujedinili u želji da pomognu ovim životinjama da pronađu novi dom. U roku od 24 sata, organizacija koja je preuzela brigu o psima, prikupila je više od 6.000 dolara u donacijama. Ova sredstva će biti od suštinskog značaja za lečenje i brigu o ovim prelepim bićima, kao i za njihovo usvajanje.
