Nestanak Elizabet Frizl jeziva je priča koja je započela 28. avgusta 1984. godine, kada je njena majka Rozmari prijavila nestanak svoje 18-godišnje ćerke. Tada niko nije mogao da nasluti kakva se strašna pozadina krije iza ovog događaja.
Nedeljama su vlasti tragale za Elizabet, ali bezuspešno. Rozmari je ostavljena da pretpostavlja najgore, a njen strah i očaj su rasli iz dana u dan. Međutim, iznenada, niotkuda, Rozmari i njen suprug su primili pismo koje je bilo potpisano Elizabet. U tom pismu, Elizabet je tvrdila da je umorna od svoje porodice i da je odlučila da pobegne. Ovaj neočekivani razvoj događaja samo je dodatno zbunio situaciju.
Kada je policija stigla u njihovu kuću, Jozef Fricl, Elizabetin otac, je izneo teoriju da je njegova ćerka verovatno odlučila da se pridruži nekom verskom kultu. Tvrdio je da je ona ranije često govorila o tome, pokušavajući da objasni njen nestanak. Međutim, istina je bila potpuno drugačija.
Fricl je zapravo tačno znao gde mu se ćerka nalazila. Šokantno, Elizabet je bila držana zarobljena samo nekoliko metara od mesta gde su stajali policajci - u podrumu porodične kuće. Fricl ju je namamio u podrum pod lažnim izgovorom da mu pomaže da postavi nova vrata u svom novouređenom prostoru i da mu je potrebna pomoć da ih odnese dole. Ovaj zlokobni podrum postao je njeno zatvor do tog trenutka.
Kada su otkriveni detalji ovog užasnog slučaja, javnost je ostala u šoku i neverici. Elizabet Frizl je bila zatočena u podrumu svoje porodične kuće skoro 24 godine. Tokom tog dugog perioda, rodila je sedmoro dece, koja su takođe bila zarobljena u tom mračnom podrumu. Ovaj jezivi događaj je jedan od najšokantnijih slučajeva zlostavljanja i porodičnog nasilja u modernoj istoriji i ostavlja trajnu senku nad ovom zajednicom i celim svetom.
Strašna priča o zatočeništvu Elizabet Frizl počela je još u trenutku kada je Jozef pričvrstio vrata podruma za šarke. Tog trenutka, Elizabet je postala zatočenica u svom vlastitom domu. No, Jozef nije stao samo na tome. Bez trunke sažaljenja ili empatije prema sopstvenoj ćerki, on je podmuklo onesvestio Elizabet peškirom natopljenim etrom. Ovim sredstvom ju je oduzeo svest i onemogućio bilo kakav otpor ili beg.
Elizabeta je ostala zarobljena u prljavom podrumu, bez jednog jedinog prozora, narednih 24 godine svog života. Zamislite, gotovo četvrt veka provodi u potpunom mraku, bez prava na slobodu ili ljudski kontakt.
Jozef Fricl je, šokantno, posećivao svoju zatočenu ćerku skoro svaki dan. Svako jutro, tačno u 9 sati, silazio bi u podrum, pričajući svojoj ženi, Rozmari, da radi na svojim planovima za mašine koje je dizajnirao i prodavao. Ovo je bio samo deo mračne farse kojom je pokušavao da zataška svoje zločine.
Ono što je još užasnije, prema tvrdnjama mnogih, Jozef je silovao svoju ćerku svake noći od njenih jedanaest godina, i to čak više od 3.000 puta tokom tih dugih godina zatočeništva. Ova monstruozna zlodela ne mogu se opisati rečima, a šteta i trauma koju je pretrpela Elizabet su neizmjerne.
U međuvremenu, Elizabet je pokušavala da pruži što normalniji život svojoj deci, Kerstin i Stefan, koje je rodila kao posledicu incestuoznih odnosa sa svojim ocem. Ova deca su takođe bila zatočena u tom mračnom i klaustrofobičnom podrumu, preživljavajući na sedmičnim obrocima koje im je donosio Jozef. Elizabet je, koliko je to bilo moguće u takvim okolnostima, pokušala da im obezbedi obrazovanje i neki oblik normalnosti, ali su njeni napori bili ozbiljno ograničeni uslovima u kojima su se nalazili.
Ova užasna priča o zlostavljanju, nasilju i preživljavanju šokirala je svet kada je otkrivena, ostavljajući trajne ožiljke na psihološkom i emocionalnom zdravlju svih uključenih.
Ova jeziva priča dobija još dublje i mračnije nijanse kako se otkrivaju dodatni detalji. Pored dve dece koje je Elizabet rodila dok je bila zatočena u podrumu, rodila je još petoro dece, što znači da je ukupno donela na svet sedmoro dece svog zlostavljača, Jozefa Fricla. Užasno je saznanje da je jedno od tih beba umrlo ubrzo nakon rođenja, a drugo je ostalo sa majkom u mračnom podrumu, suočavajući se sa okrutnim uslovima u kojima su živeli.
Ali, za tri od petoro preživele dece, njihov život je donekle bio drugačiji. Fricl je odlučio da ih odvede na sprat i da žive zajedno sa njim i Rozmari. Da bi prikrio tragove i zamaglio istinu, Fricl je izveo jezivu inscenaciju. Stvorio je priču o tome kako je pronašao napuštenu decu, pridružujući beleške uz svaku od njih. Te beleške su sadržavale poruke koje su, navodno, bile od Elizabet. U tim porukama, Elizabet je napisala da ne može da brine o bebama i da želi da ih ostavi roditeljima koji će ih odgajati. Ova lukava manipulacija je dodatno zakomplikovala već komplikovanu situaciju.
Najšokantnija stvar u celoj priči je da socijalne službe nikada nisu dovele u pitanje ove čudne "otkriće" i dozvolile su Friclovima da odgajaju te dece kao svoju. Očigledno je da su sistem i nadležne institucije potpuno propustili da zaštite ove nevino zlostavljane duše.
Sve se promenilo 2008. godine kada je Elizabet, tada već u dobi od 42 godine, napokon uspela da pobegne iz podruma svog monstruoznog oca. Ovaj herojski čin oslobađanja dogodio se nakon što se njena 19-godišnja ćerka Kerstin ozbiljno razbolela. Elizabeth je preklinjala oca da je odvede u bolnicu, a taj trenutak očaja je iskoristila kako bi pobegla od užasnog zatočenja i zlostavljanja koje je pretrpela tokom čitavih 24 godine. Ovaj događaj konačno je stavio tačku na decenije patnje i tajni koje su okruživale porodicu Fricl i potresao svet svojom jezivom pričom o preživljavanju i hrabrosti.
Elizabet je na kraju pobegla iz podruma svog oca 2008. godine, u dobi od 42 godine. To se dogodilo nakon što se njena 19-godišnja ćerka Kerstin ozbiljno razbolela, a Elizabeth je preklinjala oca da je odvede u bolnicu.
Nevoljni Josef je pristao. Izvukao je Kerstin iz podruma i pozvao hitnu pomoć, tvrdeći da ima poruku od Kerstinine majke koja objašnjava njeno stanje.
Policija je postala sumnjičava i počela je da ispituje Kerstin dok je bila na lečenju. Zatim su ponovo otvorili istragu o Elizabetinom nestanku.
Džozef je 26. aprila 2006. pustio Elizabet iz podruma prvi put posle 24 godine. Otišla je u bolnicu i rekla policiji šta joj je otac uradio.
Josef Fricl, koji sada ima 86 godina, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora koju služi u opatiji Garsten. Godine 2009. promenio je prezime u Majrhof da bi izbegao priznanje.
Elisabeth i njena deca su preuzeli nove identitete i žive u neimenovanom austrijskom selu u kući veselih boja. Deca, uzrasta od 17 do 31 godine, spavaju u sobama u kojima su vrata konstantno otvorena, a svake nedelje imaju terapije kako bi se oslobodili trauma iz detinjstva.
Dvospratna kuća je pod stalnim nadzorom, a obezbeđenje je takođe drži na oku.
