Psiholog Beki Spelman objašnjava sindrom hroničnog kašnjenja a odnosi se na nemogućnost prepoznavanja koliko je vremena prošlo ili procene koliko će nešto trajati.
Ukoliko stalno kasnimo, možda patimo od malo poznatog sindroma hroničnog kašnjenja, navodi britanski list The Sun.
Tako možemo da se nađemo kako trčimo do autobusa u poslednjem trenutku, ne ispoštujemo rokove na vreme, ili mislimo da će nam za određeni zadatak trebati 30 minuta, a zapravo će nam trebati duplo duže.
Iako će ga skoro svaka osoba donekle doživeti tokom svog života, sindrom hroničnog kašnjenja je zapravo trajno iskrivljena percepcija vremena, objašnjava psiholog.
Iako ovaj sindrom sam po sebi nije medicinsko stanje, lekari ga često koriste da objasne gubitak osećaja za vreme.
„Sindrom hroničnog kašnjenja je često povezan sa neurorazvojnim stanjima kao što je poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje ili ADHD“, rekla je dr Spelman, koja dodaje da to ne znači da osoba mora da ima ADHD da bi imali problema sa upravljanjem vremenom.
Kako objašnjava, sindrom hroničnog kašnjenja ponekad može da se javi i kada naš mozak pati od takozvane izvršne disfunkcije. Tada se dešava nešto što značajno ometa sposobnost našeg mozga da kontroliše i reguliše misli, emocije i ponašanje.
„Kada to počne da se dešava, može da postane teško da osoba planira, organizuje ili upravlja vremenom“, dodaje psiholog.
Studije pokazuju da su i ADHD i sindrom hroničnog kašnjenja povezani sa hiperfokusom, stanjem u kom je osoba toliko zaokupljena određenim zadatkom da bukvalno može da isključi sve ostalo. To možemo primetiti kada radimo nešto što nam se čini veoma interesantnim, a vreme kao da leti, prenosi N1.rs
