Večita rasprava načeg naroda je rad u inostranstvu. Dok jedni smatraju da je to put do stocanja velikog bogatsvra u životu, drugi, pak, misle da se veliki uspeh može postići i u našoj zemlji, ukoliko su vreda i disciplinovan. Uravo disciplina je ključ svega! Standar u Nemačkoj i kod nas je drastično različit! To je na svojoj koži osetio i Miloš Kostić iz Valjeva!
Naime, Miloš sad več godinama radi u Nemačkoj i detaljno je opisao kako izgleda jedan njegov radni dan tamo, a uz to je dodao i svoja dosadašnja zapažanja.
- Sa nepunih 20 otišao sam kod roditelja u Nemačku. Po tadašnjem zakonu maloletan, a služio sam vojsku. Punoletstvo je bilo sa 21 godinu. Za par meseci sredim sve papire i nađem posao iz oglasa. Dotle sam malo radio na crno. Teško mi je bilo da ustanem u 04.30h, pa sam se navikao. Radi se od 06 sati.Ako dođes u 05.50 – već je kasno – ne stigneš ništa, presvlačenje, kafa - kaže Miloš.
Dalje ističe raspored rada na poslu:
- U 06.01 mašine zuje kao da je 10.00 sati.
- 08.55 – 09.00 peru se ruke.
- 09.00-09.10 doručak.
- Vreme za doručak pada na teret poslodavca.
- 11.55 peru se ruke.
- 12.00-12.30 – ručak (tih pola sata odrađujemo).
U toku rada nekada nemam vremena ni vodu da pijem, a ako hoćeš u toalet zoveš brigadira da te zameni (nije ograničeno koliko puta).
Ko na takvu i sličnu disciplinu ne želi da se navikne, neka ostane ovde. Uslovi rada su ekstra, ista temperatura i leti i zimi. Prekovremeni se plaća i par dana pre se najavi i nije obavezan, samo ono iz ugovora. Kad se radi – radi se, a kad odeš kući – niko te u vezi posla ne uznemirava - zaključuje.
Postavlja se pitanje - da li je moguće da sa tolikim trudom i takvim načinom rada ne možemo postići uspeh u Srbiji?