Pred završetak srednje škole, rešila sam da se zaposlim i da zarađujem svoj novac, upisala sam fakultet i taj novac mi je još više značio.
Kao svaki student i devojka koja je težila ka osnovnim i pristupačnim stvarima, radila sam honorarne poslove i uklapala se sa svojim obavezama na faksu.
Počela sam kao konobarica, i menjala sam lokale, zavisno od dnevnice, gazde i sezone.
Nijedan lokal se nije mnogo razlikovao od drugih..
Uglavnom su ista pravila, kako uštedeti na potrošnim materijalima?
Jedan od prvih poslova je bio pranje čaša na jednom splavu, kako mi je to bila jedina obaveza, tako sam i radila i trudila da budu čiste i spremne za goste koji dolaze. Komentar jednog menadžera tog splava je bio: "Zašto pereš te čaše, i onako se sipa alkohol u njih, dezinfikovaće se"! - Bila sam u šoku, ali morala sam da poslušam, da bih dobila svoju dnevnicu.
Takođe se desilo da, slamčice koje padnu na pod ili se vrate ne iskorišćene, morali smo da ih delimo sledećim gostima.
Posle izvesnog vremena, radila sam kao konobarica u jednom lokalu. Tamo je bio slučaj da se iskorišćene čaše, iz kojih se pila nes kafa, da se ne peru već da se smućka sledeći nes i posluži!
Pošto se radnici na ovakvim mestima ne pitaju mnogo, nismo mogli ni da reagujemo niti da menjamo njihov način rada.
Poenta svega ovoga je ta, obratite pažnju u kakve lokale idete i uvek proverite kakva vam je čaša i potrudite se da ne koristite slamčice pa čak i plastične kašičice za kafu.
